Životni intervju sa Dejanom Cvetkovićem, CTO Majkrosoftovog razvojnog centra u Srbiji, objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 17. februara
Majkrosoft je bio među prvim velikim kompanijama koje su posle Petog oktobra došle u Srbiju. Kako je došlo do susreta Zorana Đinđića sa Bilom Gejtsom?
Bili su to pregovori o strateškom partnerstvu između Microsofta i Republike Srbije. Goran Radman i ja smo razgovarali u Majamiju jula 2001, a već sredinom avgusta je Zoran Đinđić došao u Sijetl na sastanak sa Stivom Balmerom i Bilom Gejtsom. To je za mene bio sjajan doživljaj kada su me pitali da pomognem oko organizacije.
Kao što sam radio brifing sa Bilom za velike klijente, tako smo radili brifing i za razgovor sa Zoranom Đinđićem.
I kako je izgledao njihov susret?
Zoran nije znao engleski dobro, nemački je znao odlično. Odbio je prevodioca i ostalo je fascinantno kako je on svojim lošim engleskim, ali govorom tela i entuzijazmom fascinirao Gejtsa. Iz toga se izrodio strateški ugovor i otvaranje Majkrosofta u Srbiji.
***
Čovek koji je u Majkrosoftu skoro tri decenije i koji je obavljao različite funkcije širom sveta u jednoj od najvećih svetskih kompanija, govori o tome kako izgleda kada se preko noći neko odluči da napusti zemlju, kakav je bio „imigrantski život“, kako je upoznao Bila Gejtsa i organizovao sastanak Zorana Đinđića sa čuvenim osnivačem Majkrosofta, kakve su perspektive srpske IT industrije… Njegova priča je i priča o novom otvaranju i povezivanju Srbije sa svetom posle Petog oktobra – što je potvrđeno i dolaskom Majkrosofta, koji je imao i simbolički više nego poslovni značaj…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 17. FEBRUARA. Digitalno izdanje i pretplata dostupni na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
Bobby
Апологија глупости. Дивно је што смо софтверском џину отворили још један, макар и сасвим мали, као што је српско ИТ тржиште, простор његове експанзије, и тиме у добром делу ограничили развој домаћих апликативних ИТ решења. Што смо српску јавну управу ставили у књиговодствену аналитичку картицу купаца поменуте компаније, уместо "опен сорс" решења, као основе за надградљу, или иницирали сопствени развој таквих решења, а што данашњи развој домаће ИТ индустрије показује као потпуно оправдано. заиста је задивљујуће како је то Др. Зоран са својим енглеским у нивоу Ивице Д. успео да оствари. Изгледа да је било лакше турити сиротом Билу још који долар у његове препуне џепове, него се обратити домађој памети. Последично, изјава наведеног "трговца", односно некаквог СТО Међународног "развојног" центра те компаније је разумљива, јер је сам тај чин пословни успех, а успех је самим тим што се профит увећава. Само није разумљиво поступање осталих, тада одговорних за развој домаће ИТ индустрије.