Nedavni požari na teritoriji Beograda – na deponiji u Vinči i u Bloku 70 uzrokovali su ispuštanje izuzetno opasnih kancerogenih materija – dioksina i furana. Problem koji se javlja kada su dioksini i furani u pitanju je što se njihova štetnost po okolinu i ljude ne završava sa nestankom iz vazduha. Ove supstance iz vazduha završile su u zemlji i vodi, odakle ponovo možemo da dođemo u kontakt sa njima i da tako prouzrokuju zdravstvene probleme!
Dioksini i furani deo su liste zagađivača, a nadležni moraju strogo da prate njihove emisije, kao i da uklone povišene koncentracije s obzirom na posledice koje imaju po zdravlje. Međutim, u Beogradu ne postoji tehnologija koja meri koncentraciju dioksina i furana što posredno znači da šteta ne može da bude adekvatno sanirana. U ovim situacijama, nepostojanje proverenih informacija o tome šta se nalazi u vazduhu, odnosno šta udišemo, izaziva dodatnu zabrinutost svih građana.
Pored kancerogenih materija kao što su dioksini i furani koji se pojavljuju tokom požara i sagorevanja plastike, u toku svake grejne sezone, građani su izloženi opasnim zagađivačima takozvanim PM2.5 i PM 10 česticama koje su direktna posledica spaljivanja uglja i drveta. Zagađenje koje se pojavljuje tokom zime u mnogim lokalnim zajednicama u Srbiji dovodi do kardio-vaskularnih bolesti, ali i bolesti disajnih puteva. Ovi zagađivači se smatraju „tihim ubicom“, jer se njihova štetnost po zdravlje ispoljava nakon dužeg vremena izlaganju i odražava se na skraćivanje životnog veka. Sa druge strane, dioksini i furani mogu imati akutan efekat i vrlo brzo izazvati posledice po zdravlje.
Iako su požari trenutno sanirani, približava nam se nova grejna sezona sa kojom očekujemo da brojevi na aplikacijama za prikazivanje kvaliteta vazduha značajno porastu, a trenutno zelena boja pređe u crvenu i ljubičastu. Zvanični podaci za 2019. godinu pokazali su da je na mernoj stanici na Novom Beogradu zabeleženo najviše dana sa prekomernim zagađenjem – čak 169. Ali ni gradovi kao što su Užice, Valjevo ili Smederevo, ne zaostaju za ovim brojem. Dok očekujemo zvanični izveštaj o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine za 2020. godinu, oslanjamo se na podatke prve građanske mreže za merenje kvaliteta vazduha u Srbiji, pokrenute od strane Beogradske otvorene škole. Merenja ove mreže su pokazala da je i tokom protekle grejne sezone zagađenje vazduha sitnim PM2.5 i PM10 česticama bilo prisutno u izuzetno visokim koncentracijama, i ne samo u gradovima u kojima se nalaze državne stanice za merenje kvaliteta vazduha, već i u sredinama gde zvanično merenje ne postoji. Tako je u 23 sredine, od 35 u koliko je vršeno merenje putem građanske mreže, zabeleženo prekomerno zagađenje vazduha!
Više o ovoj temi biće reči na Move.Link.Engage. konferenciji koja će se održati online, 21. i 22. septembra.
Tagovi
