Dipfejk pornografija: Država ćuti, žene trpe

Sve veći broj žena u Srbiji postaje meta osvetničke pornografije ili deljenja privatnih fotografija i video snimaka na društvenim mrežama, posebno u Telegram grupama. Klupko sadržaja u ovim grupama počelo je da se odmotava još 2021. godine, kada je Staša Ivković na Tviteru (sada X) skrenula pažnju na postojanje ovakvih grupa koje broje na desetine (a neke i na stotine) hiljada članova. Krajem prethodnog meseca, organizacija „Osnažene“, čiji je deo i Staša Ivković, izašla je sa velikim istraživanjem koje dokazuje da ekspanzija ovih grupa na jenjava, naprotiv, sve su rasprostranjenije, a (uglavnom) muškarci dele sve eksplicitniji sadržaj, pa smo tako imali primere incesta, dečije i osvetničke pornografije.

Najnovije istraživanje koje je sporveo Birn, ukazuje na rasprostranjenost još jednog, novijeg oblika (uglavnom) osvetničke pornografije – dipfejk pornografija. To je oblik zlostavljanja i zloupotrebe fotografija ili snimaka koji se veštačkom inteligencijom (AI) menjaju i pretvaraju u seksualno eksplicitne sadržaje. Primarne mete su žene.

Više od 95 odsto dipfejk sadržaja je seksualno eksplicitni sadržaj, pokazalo je istraživanju objavljenom u časopisu Saga Journal u decembru 2022.

Na Telegramu su trenutno aktivne desetine stranica i botova koji omogućavaju bilo kome da koristi AI kako bi uklonio odeću sa fotografije sa samo nekoliko klikova.

Kako piše Birn, Adrijana Petković je 2020. u kupatilu svog doma u Knjaževcu napravila nevini selfi. Četiri godine kasnije njenom mužu je kolega poslao fotografiju, koju je dobio od drugog kolege – na njoj je Adrijana bila bez odeće, “svučena” veštačkom inteligencijom. Njena noćna mora je počela.

„Ja sam majka dva mala deteta, imam porodicu, roditelje, jedan stabilan i miran život i ovo je bio ogroman šok za nas. Mi živimo u malom mestu, sve su nam to bile ogrome neprijatnosti“, 25-godišnja Adrijana kaže za BIRN.

„Mi smo tada zvali sve za koje smo uspeli da saznamo da su imali kontakt sa slikom i zadnje do čega smo došli je da je to neko pustio u tu neku Telegram grupu ‘Knjazevac – Bor’ i da su je odatle skidali i slali međusobno.”

Ona je slučaj prijavila policiji, a odgovor je čekala dve nedelje. Odgovor je bio (ne)iznenađujuć. Rečeno joj je da će upozoriti administratore Telegram grupe, ali „da ništa više od toga ne mogu jer nije ucenjivana tom slikom, već je samo, eto tako, deljena po grupama i porukama. Rekli su joj da nije ni prva ni poslednja.

Šta uopšte to znači?

Neko je ovde zakazao. Ako se desilo Andrijani, može da se desi bilo kojoj devojci. Da li bi sada žene trebale da prestanu da se fotografišu, jer Tužilaštvo, policija i drugi organa ne rade ništa po ovom pitanju. Ako nisu mogli Andrijanu, zašto ne bi zaštitili druge devojke i žene tako što će stati na put sagi koja traje godinama i koja broji milione fotografija i snimaka.

Materijalnih dokaza je more, iza rešetaka nije niko, a iza žena, posebno iza žrtava, takođe niko. Tek po koja žena, da je potapše po ramenu i pruži podršku. Ili još manji broj muškaraca. Da li je to dovoljno kada država žmuri na ovakve stvari? Institucije ne prepoznaju ozbiljnost ovog problema, a slučajevi se nižu i stavljaju prvo na mreže, a zatim u neku staru fijoku u policijskoj stanici, na dno arhive. Koliko još žena mora da prođe kroz istu agoniju da bi se nešto promenilo?

„Ja sam šokirana da je to najnormalnija stvar koju ljudi rade i da ti apsolutno ništa ne možeš da uradiš protiv toga. Ti nemaš nikakvu pomoć policije”, kaže Adrijana za Birn.

Iako se o osvetnočkoj pornografiji dosta govorilo prethodne tri godine, niko nije odgovarao  jer zakon u Srbiji ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao krivično delo. Takva situacija šalje dve poruke, prva je da su žrtve same i nezaštićene u ovim situacijama, a druga daje vetar u leđa (uglavnom) muškarcima koji dele ovakav sadržaj. Nema sankcije za ovo delo, a često od deljenja fotografija imaju profit, što ih ohrabruje da nastave da se bave time.

Jedna slika košta jedan dolar, dok se za 3,90 dolara – otprilike 430 dinara – može kupiti 10 slika, a plaća se kriptovalutom, PayPal-om i drugim online metodama plaćanja.

“Trenutno, iako postoje neki zakoni koji se odnose na distribuciju neovlašćenog materijala, mnogi od njih ne definišu osvetničku pornografiju kao poseban oblik zločina. Kada bi se uvela jasna zakonska definicija, bilo bi lakše i za organe gonjenja da identifikuju i kažnjavaju počinioce. Pored zakonskog prepoznavanja, neophodno je da svi profesionalci pristupaju digitalnom rodno zasnovanom nasilju odgovorno i adekvatno, sa senzibilnošću i razumevanjem posledica nasilja. Tek kada se praksa i normativni okvir usklade, možemo da govorimo o unapređenom sistemu zaštite žena koje su preživele digitalno rodno zasnovano nasilje”, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković ispred NVO Atina za Nedeljnik.

Neke od susednih država prepoznale su bitnost ovog problema pa je tako u maju, policija na Kosovu i Metohiji uhapsila sedam osoba osumnjičenih da su bili administratori Telegram grupe Albkings u kojoj su delili uvredljive video snimke, dipfejk slike i lične podatke žena sa više od 100.000 članova.

U Hrvatskoj je 2021. godine u Krivični zakon uvedeno krivično delo ‘zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja’.

Prošle godine, Crna Gora je uvela posebno krivično delo za zloupotrebu tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili fajla sa seksualno eksplicitnim sadržajem, sa kaznom od šest meseci do dve godine zatvora.

U Srbiji muk.

Posledice širenja ove vrste fotografija mogu da budu i gore od objavljivanja autentičnih fotografija. Jer, žrtva zna da nije na fotografiji, ali nailazi na nerazumevanje. Jer se kod nas žrtvama još uvek ne veruje.

Za žene poput Adrijane Petković, ova digitalna zlostavljanja imaju duboke emotivne i psihološke posledice. Nakon što je njen intimni snimak bio široko deljen na Telegramu, Adrijana je suočena sa javnim poniženjem i osećajem nemoći pred pravosudnim sistemom koji nije u stanju da adekvatno reaguje.

Andrijana Radoičić Nedeljković ispred NVO Atina kaže da se često svaljivanje tereta na žrtvu događa zbog zastarelih i patrijarhalnih društvenih normi i stavova.

“Umesto da se osudi počinilac, često se krivi žrtva za svoje postupke, iako je u pitanju zločin koji je počinio drugi. Ljudi pribegavaju okrivljavanju žrtve jer im je na taj način lakše da očuvaju sliku sveta u kom se loše stvari ne dešavaju ’tek tako, same od sebe’. Međutim drugi temelj okrivljavanja žrtve, leži u društvenoj podeli moći, kako nasilje češće čine muškarci, a žrtve nasilja su češće žene i deca, odnosno oni sa manje društvene moći, narativi koji se plasiraju javnosti su decenijski kreirani od onih koji su imali moć u društvu da oblikuju društvenu stvarnost. Zbog toga se neke fraze, kada je u pitanju seksualno nasilje nad ženama, generacijski zadržavaju u javnom diskursu kao opšte mesto i univerzalno ’opravdanje’ za nasilje, a suštinski se radi o okrivljavanju žrtve i opravdavanju nasilja”, naglasila je Andrijana Radoičić Nedeljković dodajući da se danas to možda najjasnije vidi na primeru digitalnog nasilja, gde se ne postavlja pitanje zašto je neko mogao i smeo da zloupotrebi poverenje žene, već zbog čega se uopšte žena snimala.

Nevladine organizacije poput Autonomnog ženskiog centra apeluju na Srbiju da hitno revidira zakonodavstvo kako bi se žrtvama pružila zaštita. Nedostatak odgovora sa strane države i platformi poput Telegrama stvara atmosferu u kojoj počinioci ostaju nekažnjeni, a žrtve suočene sa dugotrajnim posledicama.