Takozvama politika reciprociteta najjasnije se poslednja dva dana ogleda u prilično zategnutim diplomatskim odnosima SAD i Kine, dve najveće sile današnjice koje vode svojevrsni „konzularni rat“.
Najpre su SAD pre dva dana naložile zatvaranje kineskog konzulata u Hjustonu u cilju „zaštite američke intelektualne svojine“, navodeći da „neće tolerisati kršenje suvereniteta SAD i zastrašivanje američkog naroda“.
„Naložili smo zatvaranje konzulata Narodne Republike Kine u Hjustonu u cilju zaštite američke intelektualne svojine i privatnih informacija Amerikanaca“, izjavila je tada portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus.
Predstavništvu je dat rok od 72 sata da napusti konzulat, prema izveštajima lokalnih medijia, vatrogasci su uveče pozvani u konzulat zbog dokumenata koji su navodno spaljeni u dvorištu tog predstavništva. Hjustonska policija je na Tviteru navela da je primećen dim, ali da policiji „nije dozvoljeno da uđe“ u prostor konzulata.
Sutradan je usledio odgovor portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Vebina da iza naredbe američke vlade o zatvaranju konzulata stoji „zlonamerna kleveta“, a jutros je predstavništvu američkog konzulata u kineskom gradu Čengdu – na jugozapadu zemlje – naređeno da napusti konzulat. Kina je ovakvu odluku kao „legitiman i neophodan odgovor na nerazumne mere SAD“, prenosi Gardijan.
Peking je upozorio da će mere reciprociteta biti na snazi sve dok Vašington ne ukine odluku o zatvaranju kineskog konzulata u Hjustonu, pozivajući ih pritom da to što pre učine.
„Pozivamo SAD da bilateralne odnose vrate na pravi put. Trenutna situacija nije nešto što smo mi želeli. Ogovornost je potpuno na strani Vašingtona“, saopštili su iz Ministrstva spoljnih poslova Kine.
Vebin naglašava da je konzulat u Čengduu izabran zato što je Kina obaveštena „da je osoblje konzulata bilo angažovano u aktivnostima suprotnim njihovom statusu, ugrožavajući bezbednost i interese Kine“, dodajući da diplomatija podrazumeva „uzajamno delovanje“.
SAD u Kini ima još pet predstavništva – Peking, Šangaj, Vuhan, Guangdžou, Šenjang i jedno predstavništvo u Hongkongu, a profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu Dali Jang smatra da je Kina „izbegavanjem zatvaranja predstavništva u Honkgongu ili Šangaju, doprinela da sukobi dodatno ne skaliraju, već da mere budu donekle ujednačene“.
Ipak, konzulat u Čengduu je bio strateški značajan zbog činjenice da se u blizini nalazi autnomni region Tibet, te da su o tom regionu informacije najčešće prikupljali upravo članovi američkog predstavništva na jugozapadu Kine.
Da su odnosi SAD i Kine u najmanju ruku turbulentni pokazuje i to da je do zatvaranja kineskog konzulata u Hjustonu i brzog odgovora kineskih vlasti došlo nakon što je državni sekretar SAD Majk Pompeo održao provokativni govor u kojem je pozvao kineske građane u SAD da se pridruže u radu na „promeni pravca politike vladajuće Komunističke partije Kine“.
„Kina je danas autoritarna kod kuće i preterano agresivna u inostranstvu. Kineske vlasti prednjače u neprijateljstvu prema slobodi“, rekao je Pompeo.
„Mi, slobodne nacije sveta, moramo da podstaknemo promene u ponašanju Komunisitčke partije Kine, jer akcije Pekinga prete našem narodu i našem prosperitetu“, dodao je Pompeo, pritom nazivajući kineskog lidera Si Đipinga „istinskim vernikom totalitarne ideologije“.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je ove Pompeove optužbe nazvao „uzaludnim pokušajem da se pokrenu novi krstaški ratovi, ovog puta, protiv Kine“.
Samo nekoliko sati nakon najnovije odluke kineskih vlasti, američki građani u Kini su dobili obaveštenje od matičnog Ministarstva spoljnih poslova da „dodatno povećaju oprez“, upozoravajući ih da mogu biti izloženi „dugotrajnim ispitivanjima i potencijalnom produženom pritvoru pod obrazloženjem ugrožavanja državnih bezbednosti Kine“.
Slično obaveštenje, američki građani su dobili i pre nekoliko nedelja.
Novinari su danas izvestili da je u Čengduu primećeno prisustvo velikog broja policajaca ispred američkog konzulata, a da je članovima predstavništva naređeno da provere svoje mobilne telefone i izbrišu fotografije sa uređaja.
Politički analitičari smatraju da se kinesko rukovodstvo našlo pod pritiskom sve većeg protivljenja unutar međunarodne zajednice, što je rezultata i američkog lobiranja, ali i sve agresivnijih i kontroverznijih mera Pekinga.
Takođe, poslednjih meseci Tramp se više puta sukobljavao sa Pekingom oko trgovine, pandemije koronavirusa i nametanja kontroverznog novog zakona Kine o bezbednosti u Hongkongu.
Konzulat u Čengdauu je otvoren 1985. godine, i do ovog trenutka u njemu je radilo oko 50 američkih državljana.
Slučaj kineske naučnice
Američki mediji navode da je SAD odlučila da zatvori konzulat u Hjustonu nakon što su prikupili informacije da je jedna kineska naučnica osumnjičena za prevaru sa vizama i prikrivanje vezama sa vojskom pobegla u kineski konzulat u San Francisku, prenosi Danas.
Tužioci navode da je ovaj slučaj deo kineskog programa za slanje tajnih vojnih naučnika u Sjedinjene Američke Država.
U prijavi tužilaštva saveznom sudu u San Francisku se navodi da je okrivljena, Juan Tang, radila kao biološkinja na Kalifornijskom Univerzitetu u Dejvisu. Tokom razgovorima sa FBI agentima prošlog meseca, rekla je da nije služila u kineskoj vojsci.
Međutim, navodi se u dokumentu, istraga je otkrila fotografije na kojima nosi vojnu uniformu, a tokom pretrage kuće pronađeni su dodatni dokazi koji ukazuju na njenu povezanost sa kineskom Narodnooslobodilačkom armijom.
„Kao što pokazuje slučaj Tang, kineski konzulat u San Francisku pruža moguću sigurnu luku za predstavnika Narodnooslobolačke armije Kine da izbegne krivično gonjenje u SAD“, navodi se prijavi tužilaštva.
Takođe, tužilaštvo smatra da ovo nije izolovan slučaj i da se „čini da je sve deo programa koji sprovodi Narodnooslobilačka armija“ za slanje vojnih naučnika u SAD pod lažnim izgovorima.
Kao odgovor na to, Trampova administracija je naredila zatvaranje kineskog konzulata u Hjustonu, uz obrazloženje da Amerika na taj način sprečava krađu intelektualne svojine.
Tagovi
