Direktor EBRD za Zapadni Balkan: „Digitalizacija i energetska tranzicija ključni za razvoj Srbije, u ugalj i naftu više ne ulažemo“

Mateo Kolanđeli imenovan je aprila meseca ove godine za direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan.

U kancelarije u Beogradu, iz kojih će upravljati regionalnim poslovanjem za čitavo područje (Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora), Kolanđeli je došao sa vrlo ambicioznim planovima za unapređenje poslovnog ambijenta nakon pandemijske krize, kao i namerom da se u Srbiji unapredi proces energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima energije.

Nedavno je EBRD u Londonu održao 30. godišnji sastanak (od 28.6. do 2.7.). Godišnji susreti predstavljaju jedan od ključnih događaja u poslovanju banke, a ove godine glavna tema je bila oporavak ekonomije posle zatvaranja zbog pandemije koronavirusa, kao i odluka da će EBRD sve svoje ciljeve do 2022. godine uskladiti sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Kako je rekao za eKapiju, Zapadni Balkan je vrlo važno područje za EBRD, a u narednom periodu fokus će biti na digitalizaciji i na obnovljivim izvorima energije, za koje će postojati podrška u vidu unapređenja infrastrukture kroz investicije i poboljšanje poslovnog ambijenta za rad malih i srednjih preduzeća.

„Digitalizacija je suštinski sastojak ekonomskog rasta i konkurentnosti, a njen značaj je postao još istaknutiji tokom pandemije kovida. Naš pristup u Srbiji usredsređen je na dva ključna elementa. Finansiramo infrastrukturu koja je potrebna za proširenje pristupa digitalnim uslugama. Prošle godine, Srbiji smo odobrili kredit od 18 mil EUR za uvođenje širokopojasne infrastrukture u ruralnim oblastima i digitalizaciju 80.000 domaćinstava i 600 škola. Radimo i na drugom projektu za jačanje digitalne infrastrukture u iznosu od 100 mil EUR, koji se nadamo da ćemo potpisati ove godine“, rekao je Kolanđeli u intervjuu za e-Kapiju.

„Takođe, radimo sa malim i srednjim preduzećima iz Srbije kako bismo im pomogli da pristupe finansiranju i veštinama koje su potrebne da se takmiče na tržištima, koja su sve više digitalizovana. Digitalne veštine činile su oko polovine naših savetodavnih projekata za MSP prošle godine. Sarađujemo sa preduzetnicima u svim sektorima privrede i pružamo im prilagođenu podršku koja će im pomoći da rastu i postanu konkurentniji kroz digitalizaciju svog poslovanja“, dodao je Kolanđeli.

On je istakao da je Zapadni Balkan bitan region za EBRD i kako planiraju da nastave intezivno investiranje, uključujući i i investicije u u održivu infrastrukturu.

„Prošle godine smo značajan deo svog finansiranja usredsredili na podršku našim klijentima tokom pandemije. To je podrazumevalo i podršku javnim preduzećima koja pružaju vitalne usluge za građane i širu ekonomiju, kao što su, na primer, energetske i vodovodne kompanije. Sa oporavkom ekonomije ovog regiona, fokus će ponovo biti na pomaganju zemljama da planiraju i završe infrastrukturne projekte koji će im pomoći da pređu na održive energetske i transportne sisteme, kao i da poboljšaju ekološke standarde“, istakao je Kolanđeli.

Takođe je istakao da je EBRD aktivan u svim sektorima privrede, kao i da svaki sektor ocenjuju pojedinačno, gledajući stratešek prioritete.

„Svakako očekujemo da pojačamo finansiranje u oblastima zelene ekonomije, digitalizacije i ekonomske inkluzije. I dalje ćemo se fokusirati na konkurentnost privatnog sektora, podržavajući velike investicije direktno i mala i srednja preduzeća kroz kreditne linije sa lokalnim bankama. Fosilna goriva su jedina oblast u kojoj ćemo zaustaviti svoje aktivnosti. Više ne finansiramo projekte uglja i nafte“, rekao je Kolanđeli.

„Videli smo da se tranzicija zelene energije dešava u drugim regionima i verujemo da se to može postići i u Srbiji. Ugalj nije jeftin, zahteva subvencije i generiše mnoge negativne posledice po društvo i ekonomiju. Obnovljiva energija već je postala visoko konkurentna, vođena brzim tehnološkim napretkom i biće snažno podstaknuta povećanjem poreza na ugljenik u godinama koje dolaze. To će učiniti slučaj dekarbonizacije još privlačnijim za Srbiju, s obzirom na implikacije koje će napredak na ovom dnevnom redu imati na sposobnost zemlje da pristupi izvoznim tržištima i da privuče industrijske investicije. Želimo da igramo veliku ulogu u ubrzavanju postepenog ukidanja uglja u Srbiji, pružajući znanje i finansije za obnovljive izvore energije, istovremeno održavajući energetsku bezbednost i pristupačnost, i ublažavajući socijalni uticaj u regionima koji su najviše pogođeni tranzicijom“, zaključio je Kolanđeli, a prenosi eKapija.