Direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Snežana Pajović navodi da genetski profil svakog od nas nosi određene zapise u genima, koji određuju da li postoji veća ili manja predispozicija za oboljevanje od kovid-19.
„Takođe, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što nam omogućava da delujemo preventivno, kako bi klinička slika bila blaža“, navodi Pajovićeva govoreći o istraživanju na kome rade istraživači Laboratorije za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta „Vinča“, a prenosi RTS.
Dodaje da je neophodno u analizu uključiti i sve dosad poznate faktore rizika za komplikacije usled kovida, da bi procena rizika bila što preciznija.
Objašnjava da verovatnoća obolevanja od kovid-19 zavisi od tri faktora – naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo.
Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine, koja i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni koje svako od nas ima u okviru genoma.
Spoljašnji faktori sredine takođe mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.
Treći faktor je način života, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži, pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.
Inače, osim na ovom projektu, istraživači „Vinče“ rade i na testiranju lekova protiv kovid-19 koji su već u upotrebi i to u saradnji sa kolegama iz Teksasa.
Naučno-istraživački rad na ovom projektu trajaće oko 18 meseci, a kako kaže, rezultati ovakvih istraživanja mogu značajno da pomognu i u proceni primene postojećih lekova u borbi protiv kovid-19.
„Što se tiče istraživanja koja se realizuju u Institutu za nuklearne nauke ‘Vinča’, projekat koji se odnosi konkretno na ispitivanje prenamene lekova za prevenciju lečenja kovid-19, poznat po akronimu kovid target, usmeren je u pravcu da se skrati ta procedura pronalaženja leka koji bi upravo efikasno lečio koronu. Kovid 19 je kompleksno, složeno oboljenje i sad imajući u vidu da imamo čitav niz lekova – antivirusnih, antibakterijskih, antikoagulantnih koji su već do sada pokazali izvesne efekte, dakle, određenim metodama se pristupilo ispitivanju prenamene određenih lekova“, objašnjava Pajović.
Prenamena, objašnjava Pajovićeva, znači da lek koji je već u primeni nakon predkliničkih i kliničkih istraživanja dobija novu namenu kad je u pitanju bolest za koju prvobitno nije bio registrovan.
Međutim, kako kaže, pogrešno je smatrati da kad se radi o prenameni da se lek može odmah upotrebiti, jer i tu postoji određena procedura.
„Projekat kovid target obuhvata prvi deo koji se odnosi na primenu inovacione kompjuterske metodologije koja je razvijena u Institutu ‘Vinča’, i koja ima, mogu slobodno da kažem, izuzetno dobre rezultate i tradiciju jer na taj način je izvršena prenamena lekova za grip i ebolu u saradnji sa američkim nacionalnim laboratorijama“, objašnjava Pajovićava.
Objašnjava da će biti ispitana aktivnost postojećih lekova, tako što će ispitivati dejstvo na virus SARS-KoV-2 i njegov agresivniji mutant D614G.
Pošto u našoj zemlji ne postoje eksperimentalni uslovi za ovo testiranje, ono će se obaviti u saradnji sa Nacionalnom laboratorijom za pretkliničke studije i Nacionalnom BSL3 laboratorijom Instituta „Galveston“ Univerziteta u Teksasu koja je istovremeno i američka Referentna laboratorija za SARS-KoV-2 virus.
„To su laboratorije koje imaju specijalno stručno obučeno osoblje, specijalno su opremljene za istraživanje izuzetno patogenih virusa i tu će se raditi istraživanja prvo o kulturi ćelija, a potom invitro, a onda invivo na životinjskim modelima. Moram da naglasim da kovid target projekat ne obuhvata klinički deo istraživanja. Nakon dobijenih rezultata posebno mora da se definiše projekat koji podrazumeva klinička istraživanja“, objašnjava Pajović.
Tagovi
