Nekada im dan počinje u tri ujutru, nekada malo kasnije. Oni su zaposleni u maloprodaji i ovih dana su tu da, više nego ikada, odgovore na svaku našu potrebu. Od one da pronađemo sve neophodne artikle za porodicu, do pažnje koju iz dana u dan nesebično dele sa nama.
Iza lica koja svakodnevno viđamo stoji čitava mala mašinerija koja funkcioniše samo ako svaki njen deo besprekorno radi. Prvi u ovom lancu su oni koji rade u Distributivnom centru koji primaju robu, pakuju je na palete, a onda pažljivo selektuju baš onu koja će tog jutra osvanuti na rafovima našeg komšijskog supermarketa.
Kada roba stigne u prodavnicu svako koristi slobodan trenutak da bude od pomoći. U ovakvim vremenima solidarnost svih je na ispitu, ali oni, ovaj ispit, polažu svaki dan. Iza osmeha kasirke, šale mesara, ljubaznosti poslovođe krije se snaga i želja da nam svima budu na usluzi.
Dok jedni dopunjuju rafove, drugi pažljivo biraju delikates baš po našem ukusu, treći se trude da nas ljubazno pozovu da budemo strpljivi i držimo neophodno međusobno odstojanje od 2m. Oni najhrabriji će preuzeti na sebe odgovornost da nas ponekad zamole da sačekamo ispred radnje kako bi u njoj bio tačan broj ljudi koje je predviđen. Tokom celog dana se proveravaju dodatni higijenski uslovi i vodi se računa o svakom detalju.
U ovom lancu svako je jednako važan. Od onih koje ni ne upoznamo lično a koji su odgovorni za prijem robe i njenu distribuciju do radnji, do svih onih koji nam sa osmehom kažu „Dobar dan“ kada odlučimo da izađemo u neophodnu dnevnu nabavku. Svi su oni diskretni heroji naše svakodnevice.
Nakon završene smene svi oni, u 20 časova, aplaudiraju sa svojih prozora i pozdravljaju rad svih medicinskih radnika, ne tražeći isti za svoj doprinos, koji je ovih dana veći i važniji nego ikada.
Kada sugrađani stariji od 65 godina zorom uđu u komšijsku prodavnicu, koja se otvara samo za njih, ne očekuju samo poznat miris toplog peciva i širok asortiman. Oni očekuju lica sa osmehom, kao i pozdrav u kome je osim ljubaznost protkano puno solidarnosti i vrednog rada.
Iako svi žive i rade u vanrednim okolnostima, kao da se bolje razumeju. Iako izolovani, kao da postaju bliži jedni drugima. Radnici u prodavnicama posmatraju lica pod maskama, ali vide i osmeh koji odaje mnogo toga – zahvalnost, disciplinu, doprinos svih nas da što pre zajedno prevaziđemo situaciju. I kada vam sledeći put umesto „Doviđenja komšija“ poruče #Ostanitekodkuće, možda više nego ikad pre, poslušajte ih, i razmislite o tome koliko je to važno.
Tagovi
