Umetnički direktor Pula Film Festivala, Zlatko Vidačković, saopštio je danas na konferenciji za štampu laureate 66. festivala.
Velika Zlatna arena otišla je u ruke rediteljke Dane Budisavljević za film „Dnevnik Diane Budisavljević“. Ovaj film osvojio jei i Zlatnu arenu za najbolju režiju, prenosi N1.
Rediteljka filma Dana Budisavljević rekla je Tanjugu da nije očekivala ovako veliko priznanje na festivalu.
„Iznenađena sam jer nisam verovala da, pored filma General, naše ostvarenje može da dobije nagradu. Ovo priznanje nije samo za mene i za našu filmsku ekipu, već za Pulski festival i hrvatsko društvo u celini. Verujem da su pred nama bolji dani kada ovakav film uspe da dobije tako veliku nagradu kao što je Zlatna arena“, rekla je Budisavljević.
Najboljim glumcem proglašen je Krešimir Mikić za ulogu ministra u filmu „Koja je ovo država“, dok je titulu najbolje glumice osvojila srpska Hristina Popović za ulogu Hrvojke Horvat u filmu „Posljednji Srbin u Hrvatskoj“.
Pompezno najavljivani film „General“ o nekadašnjem haškom optuženiku hrvatskom generalu Anti Gotovini, koji je koštao tri miliona evra, doživeo je fijasko na Pulskom festivalu. Ovaj film Antuna Vrdoljaka nagrađen je za specijalne efekte, sporednu mušku ulogu koja je otišla u ruke Borku Periću i za najbolju sporednu žensku ulogu koja je pripala Olgi Pakiović.
Tagovi
PAD Vizantije
evo nešto da se ne izgubi iz sećanja...... Piščevi zapisi" podsetili su ovdašnju javnost na zaboravljene priče o Krležinom posinku. Reč je o Milutinu Popoviću rođenom u mestu Stara Krivaja kod Podravske Slatine kome su ustaše 1942. godine ubili roditelje. Kada je prebačen u Zagreb, o njemu se brinula porodica Severin koja je kasnije emigrirala u Izrael. Brigu o mladom Milutinu tada su preuzeli Bela i Miroslav Krleža, ali ga nikada nisu zakonski usvojili. Navodno objašnjenje glasilo je da je Bela Krleža rođena Kangrga bila pravoslavka po ocu i katolkinja po majci čija je porodica u ratu pobijena u Lici, dok je Miroslav Krleža u vreme Nezavisne Države Hrvatske slovio za levičarskog intelektualca koji je bio u stalnom strahu i od "Dide i od Đide" (ustaškog funkcionera Eugena Dide Kvaternika i partizanskog vođe Milovana Đilasa). Mada nikada nije bio zakonski usvojen, bračni par Krleža brinuo se za svog štićenika i omogućio mu da završi školovanje. Milutin Popović se pojavio i na ostavinskoj raspravi posle Krležine smrti, održanoj 18. februara 1982. godine u Zagrebu. Premda se Popović odmah odrekao bilo kakvog nasledstva, prema testamentu koji je Krleža sastavio u bolničkoj sobi 26. septembra 1981. godine, njegov posinak dobio je dva stotine hiljada tadašnjih dinara.