U EU je još 2015. godine doneta direktiva o smanjenu proizvodnje plastičnih kesa, koju i Srbija treba da sledi. Direktiva određuje da se do 2025. godine za 80 odsto smanji proizvodnja plastičnih kesa. Ugledajući se na ovu direktivu Skupština grada Beograda je izglasala zabranu plastičnih kesa koja stupa na snagu od prvog januara 2020. godine.
Jedna od prvih organizacija koja je podržala ovakvu akciju je bila BET (Build Energy Team). Predsednica glavnog odbora ove organizacije Jovanka Arsić-Karišić za Danas kaže da je greška smatrati da će zamena papirnim kesama biti dobro rešenje.
“Papirne kese su rešenje ako se koristi reciklirani papir. Reciklažom jedne tone papira sačuva se 17 stabala starosti od pola veka, uštedi 4.200 kilovata električne energije, 32.000 litara vode i preko hiljadu litara goriva”, smatra Arsić-Karišić.
Najveći problem je to što se one ne razgrađuju jer su već napravljene od recikliranog materijala. Karišić dodaje da je dobro rešenje koristiti cegere, kese od recikliranog papira ili kesa od alternativnog materijala kao što su šećerna trska, kukuruzovina, alge, krompir.
U Srbiji prosečan čovek dnevno iskoristi 5-7 plastičnih kesa, a na godišnjem nivou se proizvede oko dve milijarde kesa. Pre samo godinu dana započeta je praksa plaćanja kesa po ceni od dva dinara u svim velikim trgovinskim lancima, ali i u maloprodajnim objektima. Ovakvo ograničenje je prepolovilo proizvodnju plastičnih kesa u Srbiji, prenosi Danas.
Mnoge evropske zemlje su na razne načine donosile regulative po ovom pitanju, primera radi u Engeskoj svaka mušterija koja na kasi ne uzme plastičnu kesu dobijala je račun umanjen za 0,1 funtu.
Situacija u regionu po ovom pitanju je šarenolika, Makedonija je, na primer zabranila upotrebu plastičnih kesa još 1. januara 2009. godine, dok su Slovenija i Hrvatska uvele obaveznu naplatu tankih plastičnih kesa 1. januara prošle godine.
Poznata su istraživanja koja dokazuju da bi se jedan kilogram plastičnih kesa proizveo, u atmosferu se ispusti dva kilograma ugljen-dioksida. Osim ovoga o štetnosti plastičnih kesa govori i njihov period raspada u prirodi koji iznosi 400 do 1.000 godina i još dugo nakon toga hemikalije ostaju u prirodi.
Iako su, kada su otkrivene šezdesetih godina prošlog veka, plastične kese dočekane sa oduševljenjem, u sledećih više od pola veka svake godine na svetu je proizvedeno 500 milijardi plastičnih kesa. Njihova niska cena i popularnost dovela je do toga da gotovo u svakoj prodavnici na svetu dobijate plastičnu kesu za proizvod koji kupite.
Već godinama plastične kese, kako kod nas tako i u svetu, predstavljaju jedan od najvećih ekoloških problema, one se nagomilavaju na deponijama, lete u vazduhu i na kraju završavaju u krošnjama drveća.
Poznate su slike plastike koja pluta okeanom, životinja koje umiru jer su upletene u plastične kese ili slike onih nekoliko akcija čišćenja Srbije gde su se najčešće videle upravo plastične kese. Svaki put kada se proizvede plastična kesa i iskoristi, ona će na ovoj zemlji ostati još mnogo posle nas.
Tagovi
