Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija, najveća humanitarna organizacija na svetu, danas je osvojila Nobelovu nagradu za mir, najprestižnije globalno priznanje za izuzetan doprinos društvu! Na dodeli održanoj oko 11:00 u Oslu, Svetski program za hranu nagrađen je za “napore u borbi protiv gladi, za doprinos poboljšanju uslova za mir u područjima pogođenim sukobima i za delovanje kao pokretačka snaga da se spreči upotreba gladi kao oružja za rat i sukobe“, kako je navedeno u odluci Odbora Nobelove nagrade.
Podsetimo, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija i EXIT, početkom avgusta pokrenuli su novu fazu projekta Life Stream kako bi zajedničkim snagama pomogli milionima ljudi širom planete, koji su zbog pandemije Covida-19 došli na rub ekstremne gladi. Realizacija projekta krenula je panelom „Svesna muzika“ održanom 3. septembra koji je do sada pogledalo preko 100.000 ljudi i na kojem je pričao upravo direktor Svetskog programa za hranu David Beasley i osnivač Exita Dušan Kovačevič. Nakon panela usledio je prvo festival uživo od 3. do 6. septembra na Petrovaradinskoj tvrđavi na kojem su nastupili neki od vodećih svetskih elektronskih izvođača Charlotte de Witte, Carl Cox, Paul van Dyk, Hot Since 82 i mnogi drugi, a zatim i emitovanje snimljenih nastupa od 17. do 27. koji su do danas sakupili preko 4.5 miliona gledalaca na društvenoj mreži Facebook i platformi YouTube.
Novo poglavlje je uveliko proširilo opseg delovanja Life Stream-a u kojem se pored zaštite okoline, ističe i problem okončanja ekstremne gladi za čak 270 miliona ljudi koji će, pod uticajem panedemije i mere karantina, biti pogođeni do kraja ove godine. Konkretni koraci videli su se tokom striming izdanja kada su se kao integralni delovi snimaka emitovali video materijali i poruke koje su govorile o ekološkoj misiji projekta i radu Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija, uz koje je bilo moguće donirati sredstva direktno ovoj izuzetnoj humanitarnoj organizaciji.
Ovogodišnja akcija bila je i uvod za mnogo širu saradnju Exita i WFP-a u 2021. godini u kojoj će se obeležiti dva izuzetna jubileja, 60 godina Svetskog programa za hranu i vrhunac proslave dvadesete godišnjice EXIT festivala!
Koja je misija Svetskog programa za hranu i sa kojim problemima se trenutno suočavate, a čijem rešavanju je posvećen i Life Stream projekat?
Hvala Exitu za to za šta se zalažete. Malo ljudi zna za Svetski program za hranu ali mi smo zapravo najveći svetski humanitarni program. Pomažemo i hranimo skoro 100 miliona ljudi dnevno, širom sveta. Dobre vesti su da uspevamo da dođemo do mnogo ljudi, ali loša vest je da stopa gladi ponovo počinje da raste i to je srceparajuće, jer ako uzmete u obzir koliki je napredak napravljen u poslednjih 20,30, 40, 50 godina u smislu tehnologije i bogatstva – u svetu ima dovoljno bogatstva i iskustva da nijedno dete, nijedna osoba bilo gde u svetu ne bi trebalo da ide u krevet gladna. U toku 200 godina snizili smo stopu gladi, slušajte sada ovo: pre 200 godina bilo je 1,1 milijarda ljudi, od čega je 85% živelo u ekstremnom siromaštvu; danas, sa 7,7 milijardi ljudi, manje od 10% živi u ekstremnom siromaštvu. Izgradili smo sisteme raspodele bogatstva i poboljšavali ih kako bismo pomogli većem broju ljudi, ali u poslednje 4 godine stopa ekstremne gladi je porasla od 80 miliona koliko je iznosila pre 4 godine i ne govorim o ljudima koji odlaze u krevet gladni, govorim o ljudima koji su doslovno na ivici umiranja od gladi, koji ne znaju kada će imati naredni obrok, taj broj je porastao od 80 miliona do 145 miliona za svega 4 godine i to je podatak pre pandemije. Zbog pandemije predviđamo da će do kraja ove godine broj ljudi na ivici umiranja od gladi porasti sa 145 miliona na 270 miliona ljudi i to je neoprostivo nesavesno! Dozvolite da vam kažem šta je uticalo na rast sa 80 na 145 miliona – sukobi između ljudi! Ako bismo okončali ratove, mogli bismo da okončamo glad. Dodajte tome i klimatske ekstreme, klimatske šokove, poplave, ciklone, uragane i sve suše sa kojima se svet suočava. Mnogo ljudi mi govore da nisu sigurni šta je uzrok klimatskih promena. Možemo ceo dan da diskutujemo o tome šta uzrokuje klimatske promene, ali ono što ja mogu da vam kažem je da smo prisutni u preko 80 zemalja i klima se menja – više suše, više poplava. Možete imati zemlju koja ima jednaku količinu kiše te godine, ali imaju više suše u proleće i više poplava na jesen, a to utiče na žetvu i sađenje. Ljudi pate, a mi imamo rešenja i potrebna su nam sredstva da bismo im pomogli. To je ono što volim kod Svetskog programa za hranu, najposvećeniji su ljudi koje sam ikada video u životu, svakodnevno izlažu svoje živote opasnosti. U vreme pandemije, većina ljudi traži skrovište, ali mi to ne možemo da radimo, mi moramo da izađemo i nastavimo da pomažemo ljudima. Kovid je složena dinamika negativnog uticaja na svet zbog lanca snadbevanja, propadanja ekonomije, te u saradnji sa svetskim liderima morate biti pažljivi sa time na koji način se sprovode mere zaštite i obustavljaju ekonomije u različitim zajednicama. Ako imate lockdown u Njujorku ili Vašingtonu, Parizu ili Beogradu, većina ljudi ima ostavu punu hrane, sa kojom mogu da prežive danima, ako ne i par nedelja ili mogu da se prošetaju do lokalne prodavnice, ali većina ljudi kojima se mi bavimo nema ostavu punu hrane jer žive dan za dan i ako njih zatvorite, ako izgube svoj posao i ne mogu da prehrane svoju porodicu, desiće se jedna od tri stvari: umiranje od gladi, političku destabilizaciju ili masovne migracije. Iskreno, ljudi ne žele da napuštaju svoje domove ali ako nemaju hranu i sigurnost učiniće ono što bi svako učinio da zaštiti svoju decu, tako da je u pitanju veoma ozbiljan problem. Mi u Svetskom programu za hranu smo svi uključeni i ono što malo ljudi zna je da mi ne dostavljamo samo hranu, već i novac. Imali smo transakcije od nekoliko milijardi dolara kada ima dovoljno hrane u lokalnoj nacionalnoj ekonomiji i mi pokušavamo da stimulišemo lokalnu ekonomiju tako što im umesto hrane dajemo novac da kupe hranu. Ono što takođe radimo za vreme pandemije je logistička podrška humanitarnim akcijama u vezi sa pandemijom. Avio-industrija je ugašena, avioni više nisu leteli, ni teretni ni putnički, a neko je morao da transportuje zalihe potrebne za borbu protiv pandemije; maske, respiratore, zaštitnu i drugu opremu humanitarnim radnicima, doktorima, medicinskim sestrama… I upravo je Svetski program za hranu bio pozvan da obezbedi logističku podršku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, UNICEF-u i svim agencijam i nevladinim organizacijama širom sveta. Mi smo već transportovali ovakve zalihe u čak 162 nacije, to su stotine i stotine letova velikih aviona, hiljade i hiljade putnika širom sveta i potreban nam je novac da bismo to mogli da radimo, jer na taj način pomažemo svima u svetu. Par meseci pre početka pandemije sam govorio da ćemo se u 2020. Godini suočiti sa najgorom humanitarnom krizom od Drugog svetskog rata i većina lidera je mislila da se šalim. Ali hajde da razmotrimo sa čime se sve suočavamo: ratovi u Jemenu, Sriji, ekonomski kolaps Libana a sada i eksplozija u luci u Bejrutu, gde sam bio pre svega par dana, Sudan, Južni Sudan, Somalija itd i onda je povrh svega toga došla pandemija. Prisutni smo i zaista verujemo da možemo pozitivno da doprinesemo, naročito ako se mladi ljudi uključe i pomognu nam.
Kako to da toliko putujete, koja je vaša uloga?
Ima toliko sukoba i ratova, destabilizacije i problema, a kada odete u ove zemlje dajete im nadu, inspirišete ih i ohrabrujete i oni znaju da postoje svetski lideri koji se zaista trude da pomognu. Bio sam u Ekvadoru, Panami, Kolumbiji i Libanu što je bilo jako teško gledati i više se ne radi samo o ljudima kojima je pomoć trebala i pre eksplozije. Npr u Jemenu ima 29 miliona ljudi a mi hranimo 13 miliona ljudi i moramo da nosimo zalihe tamo, ali šta je sa preostalih 15 miliona ljudi? Mi pomognemo oko milion ljudi u Libanu ali šta je sa preostali 3,5/4 miliona ljudi? Ja moram da odem tamo da bih skrenuo pažnju, jer kada danas pustiti vesti sve se odnosi samo na Covid i ljudi ne vide patnju i tragediju, zato ja odlazim na ova mesta i skrećem pažnju kako ljudi ne bi zaboravili na te ljude kojima je potrebna naša pomoć. Znam da mladi ljudi reaguju na tuđu tragediju, imaju zlatno srce i ta mlađa generacija će nam pomoći da rešimo mnoge od ovih problema u svetu, a naročito sukobe među ljudima.
Na koji način klimatske promene utiču na najranjivije i šta Svetski program za hranu radi da bi izgradio otpornost u tim zajednicama? Koliko je značajno pošumljavanje, kako to utiče na krizu gladi?
Kao što sam već rekao, možemo se raspravljati oko toga šta uzrokuje klimatske promene, ali ne možemo da poreknemo da se klima menja. Znate li koga to najviše pogađa? Siromašne! A oni ne čine gotovo ništa negativno životnom okruženju, ali plaćaju cenu toga i to je srceparajuće. Mi u Svetskom programu za hranu to znamo i ne možemo da čekamo rešenje problema klimatskih promena, jer će ljudi umreti od gladi. Dok ratovi i konflikti svakodnevno mnoge dovode na ivicu gladi, klimatske promene, klimatski šokovi, poplave, suše i uragani su ono zbog čega će se desetine miliona ljudi naći na ivici ekstremne gladi. Imam neke sjajne priče, jer su korisnici pomoći… ljudi misle da siromašni samo žele da im drugi pomognu i ne žele da rade, ali ja nisam upoznao nijednog takvog a hranimo 100 miliona ljudi, do sada nisam upoznao nijednog korisnika pomoći koji je želeo pomoć sa strane, oni žele da budu slobodni i samodovoljni i otporni.
Korisnici naše pomoći su rehabilitovali preko 200 hiljada hektara zemlje, skoro veličine Singapura, tokom godina smo posadili preko 6 milijardi stabala, izgrađujemo kanale, sisteme za navodnjavanje itd jer ljudi moraju da prežive. Morate da se nosite sa onim što imate na licu mesta, a ti ljudi ne žele pomoć koja ih čini zavisnim od vas, žele pomoć da postanu samodovoljni. Ako smo mi tamo, sa našim programima, neverovatni su rezultati: migracije opadaju, broj tinejdžerskih trudnoća opada, broj regrutacija od strane terorističkih organizacija opada…
Kada ljudi koji nas večeras slušaju, čuju ovo i reaguju, mi smo u mogućnosti da zaista pomognemo stabilizaciji ugroženih kategorija. Klimatske promene su stvarne a mi reagujemo na njih i potrebno nam je još pomoći jer siromašni plaćaju cenu toga.
Kao što je slučaj sa ratom u Siriji koji i dalje traje, dešava se velika migrantska kriza, ali ti ljudi ne žele da napuštaju svoje domove, oni to ne bi radili da imaju hranu i sigurnost. Svaki procenat povećanja stope gladi praćen je duplo većim rastom stope migracija. Pre nego što bi napustili svoju zemlju, ljudi se sele nekoliko puta unutar granica svoje zemlje kod svoje rodbine, jer nisu želeli da napuštaju svoj dom. Mi možemo da nahranimo Sirijca u ratnoj zoni u Siriji za 50 centi dnevno, dok je humanitarni trošak za izbeglicu koja završi u Berlinu ili nekom drugom delu evrope 50 do 100 evra dnevno a većina njih ne želi da bude van svog doma. Zato je mnogo isplativije rešavati probleme na licu mesta, tamo gde ljudi žele da budu.
Kako mladi mogu da se uključe i pomognu Svetskom programu za hranu, da li mogu da volontiraju?
Postoji toliko načina, najpre mogu da instaliraju ShareTheMeal aplikaciju na svojim telefonima i na taj način doniraju. Mogu se informisati na sajtu Svetskog programa za hranu, ali najvažnije je da govore o tome, da podignu glas i podstaknu druge da pomognu. Pogledajte svoj komšiluk, možda će te se iznenaditi, neko u vašem neposrednom okruženju je gladan. Nemojte potcenjivati problem gladi i vezivati ga samo za siromašne zemlje, prisutan je i u bogatim zemljama. Budite u toku, posetit naš sajt, ostanite uključeni. Ako uzmete u obzir činjenicu da svakih 3,6 sekundi jedna osoba umre od gladi i odradite matematiku, zapanjujuće je koja količina ljudi dnevno umire od problema povezanih sa glađu i bez pandemije, a sada sa pandemijom još više. Budite pametni i mudri, nosite masku i držite odstojanje, ali istovremeno pomozite siromašnima i onima koji su gladni i bićete zadivljeni time koliko zapravo možete da pomognete i videćete da ja vaša emotivna satisfakcija i veća nego kod ljudi kojima pomažete.
Koje zemlje su najviše pogođene klimatskim promenama?
Desetine zemalja širom sveta su pogođene. Imate ciklone i uragane sada koji pogađaju Južnu i Severnu Ameriku, Istočnu Afriku i Aziju, ali osim toga imate i suše i poplave u Sudanu, Etiopiji, Somaliji, Jemenu i širom sveta. Ne možemo ignorisati ove probleme već moramo reagovati brzo jer ljudi ne mogu da izdrže nekoliko nedelja bez hrane – umreće, zato mi moramo da budemo tu. To je jedna od dobrih strana Svetskog programa za hranu – ako se desi neka prirodna katastrofa, za svega par nedelja mi možemo da odemo tamo i hranimo milion ljudi, možemo brzo da se organizujemo, znamo kako to da izvedemo, već smo to radili.
Tagovi
