Dobre vesti sa Oksforda: Sredinom septembra bi moglo da bude dostupno 30 miliona doza vakcine

Prema rečima britanske vlade, oko 30 miliona doza potencijalne vakcine portiv koronavirusa moglo bi da bude dostupno do sredine septembra, ako se pokaže da je vakcina – proizvedena na Univerzitetu u Okfordu – delotvorna, piše Skaj njuz, a prenosi Jutarnji list.

Naučnici rade na razvoju potencijalne vakcine protiv koronavirusa koja se temelji na genetskim manipulacijama običnog virusa prehlade, a koji inače zahvata šimpanze.

Na konferenciji za medije održanoj u nedelju, ministar međunarodnog razvoja Alok Šarma je rekao da prva ispitivanja prolaze „dosta dobro“, nakon što su dobrovoljci iz prve faze tokom ove nedelje primili prve doze vakcine.

Testiranje vakcine – službeno nazvane ChAdOx1 nCoV-19 – počelo je 24. aprila u nadi da će rezultati analize otkriti da li je konkretna vakcina delotvorna u zaštititi ljudi od zaraze koronavirusom.

Kako se sprovode ispitivanja?

Naučnici iz laboratorije u Oksfordu , Sauthemptonu, Londonu i Bristolu su regrutovali 1.102 dobrovoljaca, a volonterima je nasumično data stvarna doza razvijene vakcine ili doza vakcine protiv meningitisa.

Još manja grupa dobrovoljaca, naknadno će primiti dve doze nove vakcine, u razmaku od dve nedelje.

Ko učestvuje?

Volonteri moraju biti stari između 18 i 55 godina i važno je da prethodno nisu bili pozitivni na koronavirus. Da bi istraživanje bilo odobreno, svi volonteri moraju biti dobrog zdravlja, a u eksperimentu ne smeju učestvovati trudnice.

Kako vakcina deluje?

Doze koje se koriste određuju se na osnovu iskustva naučnika sa ostalim vakcinama. Volonteri sve do kraja ispitivanja neće znati da li su primili stvarnu vakcinu ili onu protiv meningitisa.

Koje su obaveze učesnika u eksperimentu?

Dobrovoljci će dobiti elektronski dnevnik u koji moraju upisati sve eventualne simptome koje će osetiti u narednih nedelju dana nakon što su primili vakcinu, kao i u tri naredne nedelje.

Naučnici će uzimati njihove uzorke krvi kako bi ocenili odgovor njihovog imunološkog sistema i kako bi proverili simptome koje volonteri beleže.

Ako se kod dobrovoljaca pojave simptomi koronavirusa, oni mogu kontaktirati nekoga iz naučnog tima ko može ustanoviti jesu li inficirani ili ne. Ako im se stanje pogorša, blagovremeno će biti hospitalizovani.

Kada ćemo znati da li vakcina funkcioniše?

Naučnici će porediti broj infekcija virusa COVID-19 u grupi koja je primila vakcinu protiv meningitisa, sa brojem inficiranih u grupi koja je primila novu vakcinu. Nužno je, zbog toga, da se neki volonteri zaraze koronavirusom. Ipak, koliko će vremena proći pre nego se postigne potreban broj, zavisi od nivoa prisutnosti virusa u čitavom društvu.

Ako stopa transmisije virusa ostane na ovako visokom nivou, naučnici veruju da će imati dovoljno podataka za narednih nekoliko meseci, ali je moguće da istraživanje potraje i do pola godine.

Sastav vakcine?

ChAdOx1 nCoV-19 vakcina se sastoji od oslabljene verzije adenovirusa (virusa obične prehlade) koji izaziva infekciju kod šimpanzi.

Virus je modifikovan tako da ne može nauditi ljudima, ali sadrži deo koronavirusa kako bi izazvao reakciju imunološkog sistema na protein virusa COVID-19, koji ovaj koristi kako bi se razmnožavao u ljudskim ćelijama.

Uporedo sa studijom na Oksfordu, Kraljevski koledž u Londonu sprovodi pripremne analize za ljudsko kliničko testiranje potencijalne vakcine, a trenutno se pravi izbor dobrovoljaca koji će učestvovati u eksperimentu koji počinje sredinom juna.