U istoriji čovečanstva prognoziranje budućnosti uvek je bilo popularno, i gotovo uvek neuspešno.
Od praćenja, privatnosti, dokumenata i novca, sve do aplikacija, učenja na daljinu i komunikacije uopšte, započinju se razgovori o početku nečega drugačijeg i novog, ali i ubrzavanja starog (a dobrog). Način na koji radimo, na koji se družimo, volimo, provodimo dane, kupujemo i čitamo se promenio.
U našoj svakodnevnoj stvarnosti, „digitalna revolucija“ je daleko prisutnija nego u poslu:
– Da li su ljudi danas spremni da se odreknu zaštite podataka kako bi sebi pružili malo slobode ili bezbednosti? Od Kine do Evropske unije, od Alibabe do Apple-a, sprovode se eksperimenti bazirani na svojevoljnoj odluci korisnika da na određeni način bude praćen radi opšteg dobra, a gotovo trećina svetske populacije spremna je da to prihvati;
– Kada se epidemija smiri, ljudi će svakako želeti da dodirnu (noseći rukavice) i pomirišu (kroz maske) robu pre kupovine. Međutim – šta se dešava trenutno sa kupovinom? Dok Britanci smanjuju troškove i fokusiraju se na stvaranje zaliha, Španci ponovo imaju najviše poverenja u lokalne bakalnice. E-trgovina takođe ulazi u novu etapu svog rasplamsanog postojanja, a brendovi čine sve da joj se prilagode;
– Zagledanje naše lične karte od strane službenih lica moglo bi da postane prošlost, koju će u potpunosti zameniti QR kodovi, digitalno prepoznavanje lica, e-banking i skeniranje praktično svega na daljinu. Termin „beskontaktno“ moraće u praksi zapravo da opravda svoje ime, i to besprekorno;
– Možete li sebe da zamislite u električnom automobilu koji se sam isplaćuje tako što poput Ubera prevozi druge ljude dok ste na poslu? Ova „ekonomija deljenja“ mogla bi da bude okosnica naše budućnosti, iako mnogima neće biti prijatno da dele svoje vozilo sa drugim, potencijalno zaraženim ljudima – ukoliko ti zabrinutiji budu u većini, čak i jedan Airbnb bi uskoro lako mogao da propadne;
– Učionice širom sveta su zatvorene, a deca uče od kuće na brojne načine – preko javnih servisa, web portala, ali i pomoću tehnologije „proširene stvarnosti“ (engl. Augmented Reality). Moćni 3D renderi u realnom vremenu, ispred naših očiju, projektuju prizore poput zapanjujuće detaljne anatomije ljudskog tela, koja čini kadavere na medicinskim fakultetima nepotrebnim;
– Gotovo sve društvene aplikacije prijavile su ogroman rast upotrebe i korisnika, a od „staromodnih“ Facebooka i Instagrama do TikToka, Zooma i Houseparty-ja čovečanstvo se povezuje sa porodicama, prijateljima, publikom i brendovima koji preko njih nikad prisutnije sprovode kampanje. COVID-19 je promenio način na koji komuniciramo, ali i koliko često komuniciramo, kao i šta radimo dok komuniciramo;
– U toj brzini i opširnosti komunikacije „spotakli“ su se brojni startapovi, žrtvujući bezbednost svog softvera za glatku upotrebu od strane stotina miliona ljudi – Zoom je kao prioritet stavio upravo lakoću i pouzdanost u korišćenju, a korisnici Zooma zabrinjavajuće malo haju za bezbednost svojih podataka;
– Tokom pandemije COVID-19 nastali su i brzo se razvili gotovo globalni napori da tehnologija pruži podršku učenju na daljinu, obrazovanju na daljinu i online učenju. Što se starijih „klijenata“ tiče, online učenje, tačnije lično usavršavanje tokom pandemije, jeste nešto što ljudi sada pretežno rade kako bi vreme brže prošlo.
„Svet 2.0“ koji polako počinje da se pojavljuje definitivno će biti različit od sveta 1.0, ili bilo čega što možemo da zamislimo. Na kraju, ili na početku, jedno je sigurno, moraćemo da naučimo kako da budemo bliski bez približavanja i kako da osetimo ljudski dodir – bez dodirivanja!
Kompletnu analizu I&F Grupe možete pročitati na ifmccann.com/reports.html
Tagovi
