Dobročinstvo je snaga koja će povezati podeljeno društvo u jednu zajednicu

Intervju sa Milošem Jankovićem, menadžerom  komunikacija Catalyst Balkans

• Koliko su građani i kompanije u 2020. godini donirali za opšte dobro i da li je pandemija COVID-19 uticala da taj iznos bude veći nego ranijih godina?

Ovu godinu je definitivno obeležila pandemija Kovida-19 i znatno uticala na dobročinstvo u Srbiji. Pre svega, darivano je mnogo više, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini.

Prema nedavno objavljenom istraživanju koje sprovodi Catalyst Balkans: „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42,1 odsto. Posebno je važno da istaknemo da čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom Kovida-19, za koja smo brinuli da će biti zapostavljena, premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini.

Zato je prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godini.

Pandemija je uticala i na to da nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine su kompanije kroz 38,1% akcija darovale nešto više od polovine ukupne zabeležene darovane sume.

• Osim za prevazilaženje posledica pandemije, za koje oblasti su donacije bile namenjene?

Ako izdvojimo činjenicu da je saniranje posledica pandemije u 2020. godini bilo zastupljeno u najvećem procentu akcija, najvažnije teme su ostale iste kao u 2019. godini, i to u istom redosledu – zdravlje, podrška marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje, uz, naravno, manju zastupljenost svih ovih tema nego prethodne godine, nauštrb davanja za posledice pandemije.

Pandemija je pomogla i da neke korisničke grupe, koje inače nisu često podržavane, dobiju na vidljivosti i važnosti, pa je starija populacija, koja je bila u centru pažnje kao visokorizična grupa, po prvi put dobila značajniju podršku

Ostale teme, od sporta preko ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine, kulture i umetnosti, religijskih zajednica, javne infrastrukture, brige o životinjama, ljudskih prava, urgentne pomoći, nauke, socijalnog preduzetništva, nasleđa i nezavisnih medija, zastupljene su sa po manje od 1% akcija.

• Koliko građani imaju poverenja u organizatore filantropskih aktivnosti?

Poverenje građana jeste poljuljano, živimo u vremenu opšteg nepoverenja, loših vesti, podeljenosti na svakom polju. Ljudi često smatraju da se iza nečeg dobrog krije nekakva loša namera, prevara.

Jedini lek za ovo je transparentnost. Neophodno je da svi koji prikupljaju sredstva, kao i svi koji doniraju, potpuno otvoreno i transparentno predstave svoje rezultate, tj. koliko su prikupili/donirali, kao i kako je taj novac potrošen. Zato je Catalyst Balkans prošle godine lansirao Neprofitne.rs – platformu za ocenu transparentnosti rada neprofitnih organizacija.

Još važnije, za razvoj dobročinstva pored transparentnosti moramo imati i povoljan pravni i fiskalni okvir, što u Srbiji još uvek nije slučaj.

Srbija je, uz Albaniju, jedina zemlja u Evropi koja nema nikakve podsticaje, ni olakšice, za građane kada doniraju.

Transparentno dobročinstvo i solidarnost imaju tu moć da ponovo povežu jedno duboko podeljeno društvo i izgrade poverenje u javnosti. Ali država Srbija mora da razume koliko je dobročinstvo važno za nju. Nijedna država ne može sve sama, a posebno u Srbiji moramo da omogućimo da jedni druge podržavamo bez prepreka.

Zajedno sa partnerima iz Koalicije za dobročinstvu, i uz podršku USAID-a, predložili smo Vladi Republike Srbije set mera sa analizama koje bi razvile filantropiju. Još uvek nema ozbiljnijih pomaka.

• Koje su fondacije zastupljenije u Srbiji – civilnog sektora ili korporativne? Kakva je njihova uloga u razvoju filantropije?

Iz nekog razloga, kod nas postoji iskrivljeno razumevanje uloge fondacija. Mahom ih gledamo kao na mistične organizacije koje su nepresušan izvor novca za različite projekte. Fondacije imaju za cilj da prikupe sredstva i da ih ulažu u opšte dobro na strateški način.

Trenutno u Srbiji postoji 979 registrovanih fondacija i zadužbina. Od ukupnog broja, 15 odsto su korporativne fondacije dok ostatak čine fondacije civilnog sektora. Ipak, poslednjih godina vidimo trend rasta osnivanja korporativnih fondacija. To je izuzetno dobra stvar jer govori o posvećenosti društveno odgovornom poslovanju.

Catalyst Balkans sva davanja koja potiču iz korporativnih fondacija registruje kao korporativna davanja, jer izvor tih sredstava jeste upravo iz samih kompanija osnivača. Međutim, verujemo da na taj način se ta sredstva ulažu svrsishodnije i pametnije, nego kada bi o tome odlučivala sama kompanija ili neko njeno odeljenje.

Davanja od strane fondacija čiji su osnivači grupe pojedinaca, Catalyst Balkans registruje kao privatne fondacije, i one u 2020. godini čine 3,6 odsto ukupne vrednosti zabeleženih davanja.

• Šta su najveće prepreke za razvoj filantropije u Srbiji? A šta bi bili najbolji podsticaji?

Postoje tri prepreke razvoju filantropije, ali postoje i rešenja za sve tri.

Na prvom mestu, mi smo podeljeno društvo puno nepoverenja. Ljudi danas ne veruju čak ni kad neko čini dobro za svoju zajednicu i spremni su da izmisle mane. A bez poverenja između donatora, primalaca, korisnika, institucija i javnosti, dobrotvorne akcije ne mogu da budu uspešne i da ostvare rezultat.

Drugo, pravni okvir nije adekvatan. Ne samo da ne podstiče dobročinstvo, već ga vrlo često kažnjava. Jedan takav primer jeste naplata PDV-a na donacije hrane. Koalicija za dobročinstvo je prošle godine dostavila predlog Ministarstvu finansija za izmenu Zakona o PDV-u, sa sve analizom kako bi to uticalo na budžet Srbije. Naši partneri su izračunali da bi država godišnje izgubila 18,3 miliona dinara poreskih prihoda, ali da bi se zajednici to vratilo kroz uvećanje donacija u hrani, u vrednosti od 160 miliona dinara. Dakle, ukidanjem PDV-a na donacije hrane bi se vratilo devetostruko kao podrška ugroženim građanima.

Konačno, iz evropskog iskustva, možemo da zaključimo da je i veliki teret na neprofitnom sektoru, odnosno da ne postoji dovoljno prilika za strateško dobročinstvo u Srbiji. Neprofitne organizacije u Srbiji su navikle da gledaju u velike donatore, državu ili strane donatore, i tako često zanemaruju sopstvenu zajednicu, u kojoj zapravo leži snaga jedne organizacije.

Sa druge strane, dobro je podsetiti se da dobročinstvo ima duboke korene u kulturi našeg društva, posebno ako se setimo svih zadužbinara iz 19. i 20. veka.

Dobročinstvo, zapravo, može da bude upravo ta snaga koja će povezati podeljeno društvo u jednu zajednicu.