Dobrovoljački pokret i prevodioci koji su razbesneli Peking: Kako je neformalna onlajn mreža postala trn u oku kineskih vlasti?

Početkom marta – Hana Janga, pedesetogodišnjeg stanovnika Sidneja – prijatelj je pozvao da se pridruži Vičet (WeChat) grupi u kojoj su bili pojedini članovi kineske dijaspore u Australiji, a koja se fokusirala na teme vezane za rusku invaziju na Ukrajinu. Jang je otkrio da su ostali članovi objavljivali uvredljive materijale na račun Ukrajinca, kao i dezinformacije o Rusiji, ali i antisemitske teorije zavere. Sadržaj je propraćen komentarima korisnika koji „navijaju za Moskvu“.

Kada je jedan korisnik upitao gde u Sidneju mogu da nađu prodavnicu u kojoj se prodaje ruska hrana, koju su planirali da kupe da bi pokazali podršku Moskvi, Jangu je „prekipelo“.

„To me je pokrenulo. Krajnje neobično… Živite u Sidneju i želite da platite Rusima i kupite njihovu hranu samo zato da bi pokazali svoju podršku njihovoj invaziji na drugu zemlju“, priča Jang, a prenosi Atlantik.

Jang je na Tviteru pratiocima preneo sadržaj Vičet grupe, snimajući i prevodeći priče i komentare iz grupnog četa na engleski, pritom pazeći da blokira imena i fotografije korisnika. Niz, koji se pretvorio u seriju objava koje su privukle pažnju javnosti privukao je i (ne)očekivanu pažnju kinsekih službi, državnih medija i pozantih političara. Svi su bili saglasni u kritikama prema Jangu.

Ovaj Kinez koji živi u Austrliji je deo veće neformalne onlajn mreže pod nazivom „Veliki prevodilčaki pokret“, koja je nastala sa početkom rata u Ukrajini, a koja prevodi vesti sa kineskog jezika na engleski, kao i popularne komentare na društvenim mrežama, te govore i izjave akademika i stručnjaka. Takođe, prevedeni sadržaj objavljuju na zapadnim društvenim platformama, pre svega na Tviteru.

Većina prevoda je fokusirana na teme u vezi sa ratom u Ukrajini, iako je zaključavanje Šangaja zbog novog talasa epidemije koronavirusa nedavno postala još jedna tema od interesa javnosti. Anonimni nalog na Tviteru pod imenom „Veliki pokret za prevođenje“ prati više od 150.000 pratilaca, otkako je pokrenut u martu.

Iako su ovi svojevrsni dobrovoljci samo preveli obajve koje su već „pročistili“ kinseski cenzori, ipak su razbesnele zvanični Peking. Do sada je značajnija prepreka za pristup kineskom internetu bila jezička barijera. Oni koji su uključeni u „Veliki prevodilački pokret“, kao što je Jang, nadaju se da će publici koja nije upoznata sa kineskim jezikom pokazati neke od narativa koji su zvanično odobreni ili dobijaju podršku širom Kine.

Mnogi od ovih narativa su u velikoj meri u suprotnosti sa diplomatski projektovanom neutralnošću Pekinga u pogledu rata, a koja proizilazi iz stabilnijih zvaničnih izjava i govora službenika Komunističke partije Kine.

Nakon što se u početku mučila da razjasni svoju poziciju, Kina sada u velikoj meri fokusira svoj narativ – podstaknut od strane javnih glasila, stručnjaka i zvaničnika koje podržava država – da za rat okrivi Sjedinjene Države, kao i očigledne napore NATO-a da opkoli Rusiju, piše Atlantik.

Pored toga, prevodi koje su objavili ovi internet dobrovoljci pokazuju da se pojavilo uverenje da „dok Ukrajinci pate, američke kompanije i poslovni tajkuni dobro profitiraju od rata sa bezbedne udaljenosti“.

Zbog toga je Peking uznemiren. Brojni članci u državnim medijima ciljali su na konkretan Tviter nalog Pokreta, Janga i druge članove grupe zbog „napada na Kinu jer su selektivno preveli najekstremnija osećanja Kineza“.

Marija Repnikova, vanredna profesorka globalnih komunikacija na Državnom univerzitetu Džordžija, koja proučava cenzuru i propagandu u Kini i Rusiji, rekla je da je primetno koliko je pažnje privukla situacija sa kineskim prevodiocima, kako među korisnicima interneta, tako i među kineskim zvaničnicima.

„Kao da je ova grupa pokrenula najosetljivije tačke za različite učesnike u raspravi o Kini, a posebno o Kini i njenoj poziciji u vezi sa ratom u Ukrajini“, rekla je Repnikova.

„Za neke zapadne posmatrače, ove prevedene izjave jačaju njihova prethodna mišljenja o stavu Kine. Za kineske nacionaliste i državne medije potvrđuje ideju da Zapad želi da osvoji Kinu“, dodaje ona.

Jangova originalna tema, uprkos njegovom relativno malom broju pratilaca na Tviteru, brzo je primećena. Recimo, Global tajms, list sa izdašnom podrškom države, prozvao ga je po imenu u kasnom martovskom izveštaju o „Velikom prevodilačkom pokretu“. Članak je njegove objave opisao kao „klevete“ u kojima su bili samo pažljivo odabrani primeri. Takođe, autori članaka povezali su pokret sa rasističkim incidentima protiv Azijata koji žive u Sjedinjenim Državama.

Nekoliko dana kasnije, novine su ponovo osudile rad članova grupe. Potom nepunih mesec dana kasnije, objavljen je još jedan poduži — iako nijansiraniji — komentar pod naslovom: „Kako Kina može da se suprotstavi pristrasnosti u prevođenju?“

Autor komentara je ugledni profesor novinarstva na Univerzitetu Fudan u Šangaju.

U narednom članku optužuju se Volstrit džurnal, BBC, i Gugl translejt da su namerno pogrešno prevodili na engleski sadržaje napisane na kineskom.

„Iza ovih površnih incidenata pogrešnog prevoda, međutim, kriju se dugoročno neprijateljstvo i predrasude Zapada prema Kini, primetili su kineski naučnici“, navodi list u članku.

Pipls dejli i drugi kineski državni mediji su takođe dali svoj doprinos u medijskom linču prema Pokretu, piše Atlantik. Krajem prošlog meseca, jedan mlađi docent na Kineskom omladinskom univerzitetu političkih studija u Pekingu, uporedio je pokret sa „virusom koji mutira i koji je trebalo zaustaviti“.

„Proširenje liste krivaca sa pojedinačnih aktera na zapadne medije u velikoj meri ima smisla, jer se u državnim medijima stvara i širi narativ o hegemoniji zapadnog diskursa i namernim naporima da se smanji moć Kine. To se takođe uklapa u širi narativ o nesporazumu Zapada kada je reč o Pekingu“, konstatuje Repnikova.

Sent Andre, docent na Kineskom univerzitetu u Hong Kongu zadužen za problematiku prevođenja sa kineskog na engleski kaže da je „problem sa osećanjem Kine da je pogrešno predstavljena na engleskom nešto što seže još u eru opijumskih ratova i 19. vek, i rane kontakte sa zapadnim nacijama“,

„Tokom decenija, kineska vlada je namerno gajila nezadovoljstvo u ovoj oblasti. Ideja o zaista neutralnom prevodu je učtiv mit. Prevodioci su uvek uvučeni u svoj posao i to, zauzvrat, boji ishod. Ukratko, nema Švajcarske u svetu prevođenja, a oni koji su sada uznemireni žale se na nešto što i sami rade“, rekao je Andre.

Dobrovoljci koji su deo Pokreta otvoreno govore o tome da ne analiziraju nasumične komentare na kineskom već da žele da upoznaju Zapad sa dve vizije Kine, koje nisu uvek vidljive ljudima koji ne čitaju kineski.

„Imidž koji kineska vlada pokušava da neguje u inostranstvu je slika velikog, umiljatog medveda pande koji širi tradicionalnu kinesku kulturu na prijateljski način i preuzima inicijativu da se sprijatelji sa celim svetom“, kažu članovi Pokreta koji su želeli da ostanu anonimni.

„Nasuprot tome, diskurs koji se promoviše u Kini je sve više nacionalistički“, dodaju.

Nalog je započeo sa radom kao Redit stranica, dok su na Tviter prešli nakon što je sabredit zatvoren zbog problema sa dokingom. Vičet grupa o kojoj je Jang prvobitno počeo da objavljuje sadržaj na Tviteru raspuštena je u aprilu. Jang je do tada prevodio novi materijal, ponekad je slao na desetine tvitova dnevno.

Rekao je da je tri godine proveo radeći u kineskom konzulatu u Sidneju tokom devedesetih i dvehiljaditih i da su ga neke od bivših kolega blokirale na Tviteru nakon akcija koje je preduzeo i pažnje koje je zavredio u kinsekim državnim medijima.

On je kritike primio sa osmehom, piše Atlantik. A nasmejale su ga tvrdnje kineskih medija da on možda pokušava da zbaci kinesku vladu ili podstakne revoluciju.

„To mi pomalo i laska. Ja sam samo niko u Sidneju, u Australiji, koji kuca na svom telegonu“, zaključuje Jang.