Kako kažu u motivacionim porukama na društvenim mrežama, danas je otvorena prva stranica nove knjige sa 365 prilika.
Mi vam u 2025. godini želimo pre svega mir i zdravlje. I u ovoj godini bićemo tu da vas podsećamo da čitate ono što je važno i držite oči otvorene.
U 2025. godini, budite i dalje uz Nedeljnik i Velike priče, jer svaka dobra priča počinje sa nama.
Studenti beogradskog, novosadskog i niškog univerziteta u blokadi organizovali su sinoć petnaestominutnu tišinu u znak sećanja na stradale u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i na taj način dočekali novu, 2025. godinu.
Šta se danas dešava
Prvog januara svet uglavnom miruje, oporavljajući se od slavlja i skupljajući energiju za izazove koji slede. Ipak, danas. Poljska preuzima predsedavanje Evropskom unijom, dok Finska preuzima kormilo Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Bugarska i Rumunija ulaze u šengenski prostor, donoseći novu dinamiku slobodnom kretanju građana Evrope. Kanada počinje jednogodišnje predsedavanje grupom G7, a Ženeva obeležava tri decenije od osnivanja Svetske trgovinske organizacije. Vatikan, kao i svake godine, proslavlja Svetski dan mira uz misu pape Franje u Bazilici Svetog Petra.
Kod nas, praznična atmosfera ispunjava ulice Beograda kroz tradicionalnu manifestaciju „Ulica otvorenog srca,” koja okuplja porodice i prijatelje u Svetogorskoj, Makedonskoj i drugim opštinama grada.
Ljubitelji sporta uživaće u ski skokovima iz Garmiš-Partenkirhena u sklopu turneje Četiri skakaonice, dok će fudbalski fanovi pratiti duel Brentforda i Arsenala u Premijer ligi. Tenis u Brizbejnu donosi nove uzbudljive momente.
Šta je obeležilo poslednji dan prethodne godine
Sinoć se dočekivala 2025. godina. Od Sidneja do Pariza preko Karačija, svet je ispratio godinu obeleženu ratovima na Bliskom istoku i u Ukrajini, ali i gromoglasnim povratkom Donalda Trampa na američku i svetsku političku scenu. Posle azijsko-pacifičkog regiona koji je otvorio spektakl ulaska u Novu godinu, slavlje je nastavljeno na Bliskom istoku i Evropi. U Sidneju, u jednoj od najistočnijih vremenskih zona sveta, okupilo se više od milion građana, u gradu koji je sebe proglasio „novogodišnjom prestonicom sveta“.
Studenti koji su najavili protestni novogodišnji skup okupili su se u utorak uveče u Pionirskom parku i potom se u velikoj koloni uputili ka Studentskom trgu. Prema planu oni su prošli centralnim gradskim ulicama, a potom najpre emitovali gromoglasnu buku, koja je potpuno utihnula pred ponoć. Na trasi kojom su studenti najavili prolazak do Studentskom trgu nalaze se brojne policijske ekipe, koje su potpuno blokirale ulice i pretresaju građane koji su se uputili na novogodišnji koncert na Trgu republike. Studenti su izbegli policiju i drugim putem stigli mirno do „svog“ trga.
U Novom Sadu je velika kolona studenata stigla iz univerzitetskog kampusa na Trg slobode, a tu su ih dočekale hiljade građana. Oni su najavili da će od 23:52 do 00:07 održati 15 minuta tišine za 15 žrtava tragedije.
„Nemamo šta da slavimo, studenti večeras ne slave Novu godinu. Ova godina koja je iza nas neće nam ostati u dobrom sećanju, ali ipak mi smo uradili ono što je malo ljudi uradilo. Tako da, ljudi, jedan aplauz za nas. Vreme je za novo vreme!“, rekao je student Filozofskog fakulteta Branislav Đorđević.
Viši sud u Novom Sadu odbio je predlog tužilaštva za određivanje pritvora Goranu Vesiću, Aniti Dimoski i Jeleni Tanasković, osumnjičenim za pogibiju 15 ljudi 1. novembra na rekonstruisanoj železničkoj stanici u tom gradu. Sud je produžio pritvor Nebojši Šurlanu, Slobodanu Naumoviću, Ljiljani Milić Marković, Marini Gavrilović, Dejanu Todoroviću, Milanu Jelkiću, Zorici Slavković Marjanović, Dušanu Jankoviću, Milanu Spremiću i Jasni Stojiljković Milić.
Inicijativa Proglas objavila je u utorak predloge 18 mera koje imaju za cilj, kako su naveli, obnovu društvenog poverenja i institucionalnog integriteta i stvaranje pravednijeg društva. Te predloge Proglas je nazvao „mere za dan posle“, a odnose se na pravosuđe, ekonomsku politiku, medije, izborni sistem, ekologiju i bezbednost.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da on nema nikakav problem s najavljenim protestnim skupom studenata u novogodišnjoj noći, da studenti „imaju pravo da rade šta hoće, dokle god hoće“ i da „niko neće da ih pipne, pendrek spasa da dobiju neće, niko da ih dira neće“. Ali rekao je da „ne zna kako će većina studenata koji žele da studiraju i da ne izgube neki ispitni rok da reaguje na to“.
Premijer Srbije Miloš Vučević je ocenio da se „iz centara koji se ne nalaze samo u Srbiji rukovodi studentskim i đačkim aktivnostima u cilju političkih promena i državne destabilizacije“. On je za list „Srpski telegraf“ kazao da je država ispunila zahteve studenata, te daih oni menjaju, drugačije tumače i „postavljaju tako da više niko, pa ni same vođe blokada, ne znaju da ih nabroje“.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je u utorak da „režim nema odgovor na studentski protest“ i da je problem vlasti što bi njihovo ispunjavanje „ogolelo ceo koruptivni sistem koji su razvalili“, a potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Duško Lopandić ocenio da studentski zahtevi direktno dovode u pitanje režim predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Najava Kijeva o okončanju tranzita ruskog gasa preko teritorije Ukrajine izazvala je zbunjenost u Evropi, ali pravu paniku u Moldaviji, koja je jedina bila izrazito zavisna od te gasne rute. Isporuke nisu planirane 1. januara, prema podacima koje je u danas saopštio ukrajinski operater GTSOU, uz napomenu da je istekao ugovor zaključen 2019. između kompanije Naftogas i ruskog giganta Gasproma. Iako je zavisnost evropskog kontinenta od ruskih energenata značajno smanjena od početka rata u Ukrajini, države koje se nalaze na istoku i dalje dobijaju velike količine gasa i nafte iz Moskve. Ostatak se transportuje gasovodom Turski tok i njegovim produžetkom, Balkanskim tokom, ispod Crnog mora, do Bugarske, Srbije i Mađarske, ili kao teret tečnog prirodnog gasa.
LEKTIRA ZA DANAS
Danas na sajtu Velikih priča možete pročitati tekst Gorana Markovića koji piše da je oprezan, „pribojavam se da će još jednom mračna sila pobediti mladost, ideale i želju da se živi po sopstvenom izboru“.
Ante Tomić se seća svojih ranijih dočeka u tekstu – Nova godina? Prvog siječnja nije mi teško ni ustati u zoru
„Osmijeh“ i „tako mi draga znaj izgledaš ti“, tu postoji neki kontinuitet, neka energija, koja je prevazišla i moju izdržljivost što se tiče muzike – Piše Jelena Luković
Svi mi koji imamo sjećanja na naše blokade i koji još uvijek vjerujemo da je drugačiji svijet moguć, s nekom vrstom nade, tihe podrške pa i laganog postotka zavisti, gledamo u ovo što je studentski pokret uspio napraviti u Srbiji – o plenunima na fakultetima piše Dragan Markovina
Inteligentniji ljudi nekad umeju da naprave veće „kikseve“ i što ste pametniji, veće su šanse da ćete donositi gluplje odluke – Zorica Marković piše o tome zašto „pametni ljudi donose glupe odluke“
Sagovornici Velikih priča, od Neleta Karajlića, Zorana Kesića i Uroša Đurića do Zorana Panovića i Snježane Banović, o omiljenoj pesmi iz diskografije Dugmeta
A šta bi uradio Čerčil u ovoj 2025. godini saznajte u tekstu Milana St. Protića
