Kraljevska švedska akademija nauka odlučila je da dodeli nagradu Riksbank iz ekonomskih nauka 2024. trojici naučnika jer su pokazali važnost društvenih institucija za prosperitet jedne zemlje.
Prema njihovim tvrdnjama, društva sa lošom vladavinom prava i institucijama koje eksploatišu stanovništvo, ne generišu rast ili promene na bolje, a istraživanje ovih laureata pomaže nam da razumemo zašto.
U objašnjenu se dalje navodi da kada su Evropljani kolonizovali velike delove sveta, institucije u tim društvima su se promenile, što je ponekad bilo dramatično, ali se nije dešavalo svuda na isti način.
Na nekim mestima cilj je bio da se eksploatiše autohtono stanovništvo i izvuku resursi u korist kolonizatora. U drugim, kolonizatori su formirali inkluzivne političke i ekonomske sisteme za dugoročnu korist evropskih migranata, dodaje se.
Inkluzivne institucije su se često uvodile u zemljama koje su bile siromašne kada su bile kolonizovane, što je vremenom rezultiralo generalno prosperitetnim stanovništvom. Ovo je važan razlog zašto su nekadašnje kolonije koje su nekada bile bogate sada siromašne, i obrnuto, objašnjeno je.
Neke zemlje postaju zarobljene u situaciji sa ekstraktivnim institucijama i niskim ekonomskim rastom.
Uvođenje inkluzivnih institucija stvorilo bi dugoročne koristi za sve, ali ekstraktivne institucije obezbeđuju kratkoročne dobitke za ljude na vlasti, dodaje se.
Sve dok politički sistem garantuje da će ostati pod kontrolom, niko neće verovati njihovim obećanjima o budućim ekonomskim reformama. Prema rečima laureata, zbog toga nema poboljšanja. Međutim, ova nesposobnost da se daju verodostojna obećanja o pozitivnim promenama, takođe, može objasniti zašto ponekad dolazi do demokratizacije.
Kada preti revolucija, ljudi na vlasti se suočavaju sa dilemom.
Oni bi radije ostali na vlasti i pokušali da umire mase obećavajući ekonomske reforme, ali malo je verovatno da će stanovništvo verovati da se neće vratiti na stari sistem čim se situacija smiri. Na kraju, jedina opcija može biti prenos vlasti i uspostavljanje demokratije, prenosi Danas.
„Smanjenje ogromnih razlika u prihodima između zemalja jedan je od najvećih izazova našeg vremena. Laureati su pokazali značaj društvenih institucija za postizanje ovoga“, kaže Jakob Svensson, predsednik komiteta za nagradu ekonomskih nauka.
Podsećamo, prošle godine ovu prestižnu nagradu dobila je profesorka ekonomije sa Harvarda Klaudija Goldin.
Tagovi
