Bosna i Hercegovina ulaze u najdublju posleratnu krizu, ocenjuju analitičari. Nastavljeno je nadgornjavanje Dodika i visokog predstavnika Šmita, u kojem prvi opet preti otcepljenjem, a drugi bonskim ovlašćenjima.
Dok u BiH traje diplomatska ofanziva, u kojoj se političari nadaju pozitivnom odgovoru do kraja godine kada je reč o mišljenju EU o pristupanju BiH, sa druge strane vlada potpuni politički haos, koji je usledio potvrđivanjem optužnice protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Tužilaštvo u optužnici traži da se Dodiku izrekne mera zabrane obavljanja funkcije predsednika entiteta i zabrana obavljanja bilo koje javne funkcije u skladu sa odredbama Krivičnog zakona BiH. Iz Banjaluke, gde je Dodik održao hitan sastanak, stiže odgovor da se odluke Suda BiH neće poštovati.
Destabilizacija Oružanih snaga BiH
„Učesnici sastanka su rekli da neće prihvatiti odluke Ustavnog suda BiH, jer su to politički motivisane odluke i nemaju ništa što bi moglo da liči na pravo“, rekao je Dodik, nakon razgovora sa srpskim predstavnicima u zajedničkim institucijama, odakle je poručeno da će „braniti RS i njen ustavni poredak“.
U jednom od zaključaka, usvojenim na tom sastanku, definiše se osiguranje novca u budžetu RS za sve one koji se povuku iz institucija BiH. A spremna je i akcija napuštanja zajedničke vojske, Oružanih snaga BiH.
„Obavili smo konsultacije i sa pripadnicima Oružanih snaga BiH, verujte da većina njih izražava spremnost da se na poziv odmah povuče u RS“, rekao je Dodik dan ranije.
Podizanje optužnice omogućio je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametanjem izmena Krivičnog zakona pre dva meseca, nakon što je poništio i sporne zakone koje je usvojila Narodna skupština RS, a koji se odnose na nesprovođenje odluka Ustavnog suda BiH i odluka koje donese visoki predstavnik.
I pored toga, zakoni su objavljeni u Službenom glasniku Republike Srpske, zbog čega njegovom direktoru Milošu Lukiću preti zabrana obavljanja ove funkcije u periodu od deset godina ukoliko bude osuđen, navodi se u optužnici.
Sve to dovelo je do pretnje zabranom ulaska Kristijanu Šmitu na teritoriju RS, što je, uz pomoć opozicije u ovom entitetu, i realizovano pre dva dana.
Šmit je tražio sastanke sa predstavnicima opozicije ali su oni taj poziv odbili, navodeći da neće da upadnu u klopku, kako bi vlast imala argument da ih optuži za saradnju sa uredom Visokog predstavnika. Međutim, na taj način su samo pomogli vlastima u Banjaluci i stali rame uz rame u borbi sa Dodikom protiv Kristijana Šmita.
Jadac i topovsko meso
„Ne želim da budem topovsko meso i predmet zloupotrebe od strane Kristijana Šmita koji ponovo igra igre sa Miloradom Dodikom i želi da kompromituje opoziciju. Ne znam da li je to plod njihovog dogovora iza kulisa ili slučajnost“, rekao je poslanik Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, koji je Šmita nazvao kukavicom zbog toga što se povukao pred Dodikom i nije došao u Banjaluku.
„Nisam kukavica“, odgovara Kristijan Šmit, navodeći da je mudro delovao kada je odlučio da otkaže posetu Banjaluci.
„Bile su postavljene barikade da bi se sprečio moj dolazak. Zbog čega su bile zatvorene neke ulice? Muzički festival je tek u petak. Ili se danima za to spremaju ili su pokušali da spreče moj dolazak. Zamislite da se desio napad na mene ili da su mi zabranili ulazak u zgradu i to pred kamerama, da me neko silom sprečava“, rekao je Šmit.
„Da li bilo ko, osim u Banjaluci, veruje da bi se u Evropi neko radovao tome? Možda bi se u Moskvi radovali. Imali biste situaciju koja bi izazvala krizne sastanke i ova zemlja bi bila još dalje od Evrope. Ja sam mudro delovao“, rekao je Šmit, prenoseći poruku Dodiku da će doći u Banjaluku.
„Dodiku poručujem: Nemoj potcenjivati međunarodnu zajednicu, ti ćeš odgovarati za svoje ponašanje. Već sam intenzivno koristio bonska ovlašćenja. Neću otkriti sve karte, ali sve opcije su na stolu. Dodikovog prethodnika je moj prethodnik skinuo s vlasti“, dodao je Šmit za N1.
Ova izjava je razbesnila političko rukovodstvo RS, posebno onaj deo koji se odnosi na barikade.
„Ovo su neverovatne laži. Niti je bilo pripremljenih ni stavljenih barikada. Uostalom, u Srpskoj je sloboda kretanja za razliku od Federacije normalna stvar, a policija štiti sve građane i strance. Laži su posebno opasne kad su očigledne, jer su najave novih problema. Јedino ako su psihogeno opravdane, onda su manje opasne, ali ne i bezopasne“, napisao je predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, na društvenim mrežama.
Slično je reagovao i Dodik dodavši da je „jedina barikada za Šmita ona u Savetu bezbednosti UN“.
Secesija opet na dnevnom redu
Politički analitičar iz Sarajeva Enver Kazaz, smatra da se može reći da se Šmit povukao pred Dodikom, ali da ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Dodik političar konflikta. Šmit je, kaže Kazaz, postupio racionalno i odustao od konflikta koji bi bio skandalozan u ovom trenutku.
„Činjenica je da je Dodik ovim krenuo u otvoreni sukob sa međunarodnom zajednicom i Nemačkom, čiji je Šmit diplomata. Platiće Dodik veliku ekonomsku cenu i daljom izolacijom RS na međunarodnom planu“, kaže Kazaz, koji ne veruje da je ovo kraj institucije Visokog predstavnka.
„Visoki predstavnik je u ovom trenutku potreban BiH jer se vrata EU zbog rata u Ukrajini otključavaju, kako bi se sprečio prodor ruskog interesa. Da, Visoki predstavnik postoji bez obzira na negiranje iz RS. Ali je izvesno da nas očekuje duboka politička kriza, kroz Ustavni sud i pitanje imovine i da se ciljano ulazi u tu političku krizu, najveću u postratnoj BiH“, zaključuje Kazaz.
Imovina entiteta se ponovo nametnula kao pitanje broj jedan za Milorada Dodika zbog nezvaničnih najava da bi Šmit mogao nametnuti zakon kojim se imovina dodeljuje opštinama na korišćenje.
Ukoliko zakon bude nametnut, održaće se sednica Narodne skupštine i proglasiti nezavisni status RS, rekao je Dodik, ponavljajući da Šmit i dalje nije dobrodošao u RS.
„Ako hoće nek proveri. Njegov je rizik. Ako mi čujemo da se nešto dešava, mi ćemo intervenisati, da zaštitimo turiste i njihove živote i da ih što pre transportujemo na sigurno mesto“, kategoričan je Dodik.
Opasnost od raspada BiH
Cela politička kriza, koja je krenula nakon odluke Ustavnog suda BiH, koji nije dozvolio Dodiku da državnu imovinu proglasi entitetskom, sa pričom o Ustavnom sudu će se i završiti, smatraju analitičari. Tome u prilog ide i stav Šmita u vezi sa stranim sudijama.
„Sve dok Dejton ne bude skroz sproveden, moraju ostati ured Visokog predstavnika i strane sudije. Ostaće ovako i narednih godina sve dok BiH ne bude u potpunosti demokratsko društvo jer postoji opasnost od konflikta i raspada BiH“, upozorava Šmit.
