Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je na okruglom stolu Saveta bezbednosti UN nazvao visokog predstavnika u BiH Valentina Incka „monstrumom“, optuživši ga da sarađuje s Bošnjacima iz Sarajeva i govori samo u njihovo ime.
Na početku govora, Dodik je rekao da se Dejtonski sporazum „sprovodi, a ne tumači“, te Incko nema pravo na „svoje tumačenje“ Dejtonskog sporazuma i da sprovodi odluke na osnovu toga.
Dodao je da funkciju visokog predstavnika u BiH nije formirao „nikakav Savet za sprovođenje mira, već da je OHR utvrđen Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma“.
Po njegovim rečima, u Dejtonskom sporazumu je navedeno da je BiH sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda što je i omogućilo da se završi rat i uspostavi mir.
„BiH je složena državna zajednica i značajno se oslanjala na ono što su SAD radile. Tada su SAD jasno rekle ‘samo ono što je izričito dato BiH pripada njoj i sve ostalo pripada entitetima’. Verujem da je Incko to pročitao, ali on nije ovlašćen da tumači Ustav i neovlašćeno se uplitao i u to, i u mnoga druga pitanja u BiH“, rekao je Dodik.
Zatim je prozvao sve dosadašnje visoke predstavnike u BiH, ocenivši da su „stranci koji pokušavaju nametnuti svoje odluke i stvoriti BiH“.
Pomenuo je i pokojnog Pedija Ešdauna, bivšeg visokog predstavnika u BiH, koga je nazvao „neobjektivnim i kriminalnim“.
„On je na sve načine pokušao uništiti Dejtonski sporazum, što je i potvrdio u knjizi kada je rekao da mu je namera bila stvoriti novu BiH. Nigde ne postoji u Dejtonskom sporazumu da postoji Savet za sprovođenje mira koji je navodno dao visokom predstavniku ovlašćenja da donosi i nameće zakone“, rekao je Dodik, prenose mediji u BiH.
„Taj stranac“, kako Dodik naziva visoke predstavnike u BiH, pojavio se na osnovu mandata Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma.
„Mojoj RS, Federaciji BiH i proizvoljnoj Republici BiH, visoki predstavnik je dužan da podnese izveštaj, što nikad nije uradio“, naveo je on.
Istakao je da su Srbija, Hrvatska, RS i deo Fedracije BiH saglasne da treba da se ukine institucija OHR-a u BiH.
Dodik je rekao da je Incko postavljen na tu poziciju da promoviše interese Bošnjaka, „pogotovo onih iz Sarajeva koji ga za to tapšu po ramenu“.
„On je pokazao da mrzi Srbe. Incko zloupotrebljava govornicu i govori isključivo u ime muslimana, a ne svih ljudi u BiH“, rekao je Dodik.
Kritikovao je i Ustavni sud BiH, navodeći da u njemu dva Bošnjaka i tri stranca uvek preglasavaju Srbe i Hrvate, te donose i kreiraju odluke.
Komentarisao je i pitanje državne imovine u BiH, podsetivši da je Incko u nekoliko navrata naveo da RS i Srbija ne mogu sklapati ugovore bez pristnka BiH, i da ti ugovori ne smeju ugrožavati njene interese, navodeći da nigde u Ustavu ne piše da imovina pripada BiH.
„BiH nema imovinu, Incko mora sprovoditi odluke, a ne da krši Ustav. To je čovek koji sprečava razvoj države. Srpski narod je prihvatio Dejtonski sporazum verujući u korektnost međunarodne zajednice. Međutim, moj srpski narod je mali, i nikada nije vodio osvajačke ratove, već nametnute i ova dva poslednja su bila takva“, rekao je Dodik.
Postavio je i pitanje zbog čega se „Kosovu daje pravo na državu, a za RS se to pravo negira“.
Predsedavajući Predsedništva BiH je ocenio i da Incko nema nikakvu podršku na lokalnom nivou.
„Zaustavite tog monstruma koji nam pokušava nametnuti odluke koje nisu uspostavljene u Dejtonskom sporazumu! On je stranac koji će uništiti BiH! On se sveti Srbima i Hrvatima u BiH“, naglasio je Dodik.
Optužio je Incka da pokušava da spreči izgradnju hidroelektrana na Drini i aerodroma kod Trebinja, što su zajednički projekti RS sa Srbijom.
„Nijednu njegovu odluku nećemo službeno objaviti, ni poštovati u RS. Ako Incko nastavi sprovoditi odluke, razmotriću početak integracije RS s matičnom zemljom Srbijom“, rekao je Dodik.
Ambasadori osudili Dodikov govor
Diplomatski predstavnici SAD, Francuske i Velike Britanije su, kao i amabasador Nemačke pre njih, su podržali Incka i osudili Dodikov govor i „veličanje ratnih zločinaca u BiH“ na sastanku priređenom na rusku inicijativu pred Savetom bezbednosti UN
Predstavnici tih zemalja u Savetu bezbednosti UN su podržali BiH, navodeći da „čvrsto stoje uz nju“, a oštro osudili Dodikov govor, navodeći da je institucija OHR-a u BiH neophodna te da podržavaju njeno postojanje.
Zamenik ambasadora SAD Ričard Mils se osvrnuo na 30-minutni govor Dodika, ističući da je, suprotno Dodikovoj oceni, institucija OHR-a bitna u BiH.
„Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko potreban je toj državi u smislu održavanja mira i donošenja bitnih odluka. Snažno podržavamo postojanje te institucije i mislim da bi trebalo preispitati tu odluku koju Dodik pominje da je pet naspram dva glasova da Incko ide iz BiH“, rekao je Mils.
Predstavnica Francuske je takođe podržala Visokog predstavnika u BiH i osudila glorifikovanje ratnih zločina.
Sonja Farej, iz britanske misije pri UN, naglasila je da se institucija visokog predstavnika u BiH mora održati, te mu je pružila bezrezervnu podršku.
„Osuđujem verbalni napad Milorada Dodika“, rekla je ona.
Rekla je da je „ruski ambasador zaista trebalo da pozove članove Predsedništva BiH, umesto političkih lidera“, i ocenila da je Dodikov govor „upravo posledica toga“ ko je pozvan.
Takođe, ni u kojem slučaju ne podržavam veličanje ratnih zločinaca“, podvukla je Farej.
Ambasador Ginter Hojsgen, predstavnik Nemačke u Ujedinjenim nacijama, prethodno je takođe kritikovao Dodika, osudivši njegove uvrede visokog predstavnika u BiH Valentina Incka i sudija Ustavnog suda BiH. On je naglasio da „verbalni napadi i neprimeren jezik ne smeju biti tolerisani“.
Na predlog ambasadora Rusije pri UN, Vasilija Nebenzije, održan je sastanak ambasadora zemalja članica Saveta bezbednosti s liderima SNSD Miloradom Dodikom i HDZ BiH Draganom Čovićem. Lider SDA, Bakir Izetbegović, odbio je učešće na takvom sastanku, smatrajući da je trebalo pozvati članove Predsedništva BiH, a ne lidere stranaka.
Lider HDZ BiH, Dragan Čović je međutim učestvovao i u govoru kao i Dodik kritikaovao visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, uz ocenu da su Inckovi izveštaji Savetu bezbednosti UN-a „površni i jednostrani“.
PRETPLATI SE NA NEDELJNIK
AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.
din.26.000 11.999
Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 6.058 3.999
Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 12.116 7.500