Dojče vele: „Šmit nikome sasvim po volji“

Na konferenciji, koja je nedavno održana u nemačkom Nojštatu govorilo se o promenama Izbornog zakona u BiH, opasnostima daljih etničkih podela koje bi mogle dovesti do formiranja „muslimanskog ostrva“ u Evropi, percepcijama genocida u Srebrenici, problemima mladih, pomirenju… Ipak, u BiH je najviše pažnje izazvala rasprava o Izbornom zakonu i „hrvatskom pitanju“, prenosi Dojče vele.

Mediji su preneli da je novi visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit, inače političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije, u Nojštatu rekao da su hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića „više birali Bošnjaci nego Hrvati“ i da se Hrvatima „mora dati mogućnost da se osećaju zastupljenim kako se sve ne bi završilo nekim oblikom bojkota“.

Komšić je potom rekao da se visoki predstavnik tom izjavom „svrstao na jednu stranu“. Pitao je nemačku Vladu da li je promenila politiku prema BiH i dobio negativan odgovor. Berlin smatra da bi načelo „legitimnog političkog predstavljanja“ moglo dodatno produbiti podelu BiH i zakomplikovati sprovođenje presude Sejdić-Finci, prema kojoj svi građani BiH – a ne samo Bošnjaci, Srbi i Hrvati – treba da imaju pravo da budu birani na sve funkcije.

Kada je reč o „legitimnom političkom predstavljanju“, koplja se lome oko Komšića i predsednika Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragana Čovića. Govoreći o „legitimnom predstavljanju“, stranke s hrvatskim predznakom u BiH traže da se jedan od članova Predsedništva BiH bira većinom glasova Hrvata.

To je, prema Komšiću, princip po kojem bi se postavljale zasebne „glasačke kutije za Bošnjake, kutije za Hrvate, kutije za Srbe, pa onda posebno kutije za ostale građane“ što smatra „anticivilizacijskim“.

U raspravu se uključio i Dervo Sejdić, Rom koji je zajedno sa Jevrejom Jakobom Fincijem još pre jedanaest godina dobio presudu Evropskog suda za ljudska prava, ali se i dalje ne može kandidovati za Predsedništvo BiH jer nije pripadnik jednog od tri „konstitutivna naroda“. 

On je kazao da je diskriminatorski ukoliko pripadnik jednog naroda ne može glasati za pripadnika drugog naroda. „Time se ne ukida diskriminacija koja je potvrđena presudom Suda u Strazburu, nego se dodatno ta diskriminacija ojačava do rasističkih stavova“, upozorio je Sejdić.

Legitimno predstavljanje „uslov za opstanak BiH“

Nakon stavova iznesenih na konferenciji „Evroatlanske perspektive BiH“, lider HDZ-a Čović je rekao da „bez izmena Izbornog zakona BiH neće opstati kao država“. On „razume i prihvata“ ocene visokog predstavnika o stanju u zemlji. „Mislim da Kristijan Šmit kao visoki predstavnik u BiH nije na bilo čijoj strani. I kada je govorio da imamo problem legitimnog predstavljanja, govorio je o zaštiti BiH. Jer, ako toga ne bude, neće biti ni BiH“, kazao je Čović.

Sociolog Slavo Kukić za DW kaže da je iznenađujuće što Šmit odstupa od zvanične politike vlade Angele Merkel. Ta politika, dodaje, do sada nije bila zasnovana na podršci dogovorima „trojice plemenskih poglavica“.

„Sporne su i izjave o Komšiću koje se ni na koji način ne uklapaju ni u Ustav ni u Izborni zakon, a ni u sistem evropskih vrednosti u ime kojih Šmit ovde nastupa. A teze o bosanskohercegovačkom ‘muslimanskom ostrvu u srcu Evrope’ su sumanute i vređaju zdrav razum“, dodaje Kukić.

Na konferenciji sumirani ključni izazovi BiH

Kritičari su primetili da Šmit i drugi učesnici konferencije „Evroatlanske perspektive BiH“ nisu izričito spomenuli presudu „Sejdić-Finci“ niti koncept „ravnopravnosti građana“, i da se o Izbornom zakonu uglavnom govorilo u kontekstu „hrvatskog pitanja“.

Ranko Mavrak, novinar hrvatske agencije Hina, kaže da je Šmit samo sumirao ključne izazove. „U pitanju su notorne činjenice: da većina Hrvata u BiH, samo zbog činjenice da u državnom vrhu sedi Željko Komšić, sada smatra da njihovi interesi nisu predstavljeni na odgovarajući način, i da sada preti opasnost od dodatnih podela kroz uspostavu tri dominantno etničke izborne jedinice“, kaže Mavrak za DW.

On dodaje da se na spornoj konferenciji sadržajno nije dogodilo ništa novo i da se bura oko Šmitovih komentara može tumačiti jedino kao javni pritisak da visoki predstavnik ispuni nečije želje. „Šmit je dovoljno mudar da ne upadne u tu zamku pa bi domaćim političarima najpametnije bilo da mu daju priliku da se kao medijator dobre volje uključi u pregovore koji su jedini način da se dođe do rešenja.“

„Treba da bude jasno da rešenja koja su ostvariva nikoga neće učiniti potpuno sretnim, ali ni potpuno razočaranim. Ko se može s tim pomiriti već sada, skratiće muke i sebi i onima čije interese tvrdi da zastupa“, zaključuje Mavrak.

Strah od promena

Čovićevo uslovljavanje opstanka BiH za DW je komentarisao i mostarski novinar Emil Karamatić. On tvrdi da lider HDZ BiH „za kojeg Hrvati glasaju odlaskom u Nemačku“, zapravo strahuje od mogućih promena koje nagoveštavaju i nemačka Vlada i novi visoki predstavnik.

„Čović nikad nije dovodio u pitanje opstanak BiH. To ne radi ni danas. On je sa Miloradom Dodikom i Bakirom Izetbegovićem najveći čuvar baš ovakve BiH kakva je sada, države u rasulu, bez pravnih jasnoća i čvrstih zakona, države u kojoj mogu manipulisati Ustavom i takvu će je čuvati svim sredstvima jer su u njoj kraljevi“, kaže Karamatić.

Posebnu pažnju u BiH izazvalo i izlaganje predsednika Bundestaga Volfganga Šojblea na pomenutoj konferenciji. On je upozorio da razmišljanje u etničkim kategorijama „uz delovanje centrifugalnih sila pod uticajem susednih zemalja“ može dovesti do raspada države i formiranja „muslimanskog ostrva“ u Evropi sa „znatnim konfliktnim potencijalom i kao stalni izvor nemira“.

Novinar i publicista Zija Dizdarević smatra da Šojble „ne uočava bitno“ kada govori o „muslimanskom ostrvu“. „Politička mapa i rezultati svih izbora do sada pokazuju da je bošnjačko političko i glasačko biće ideološki, politički, i time stranački, izrazito pluralno – u rasponu od kleronacionalne do građanskog opredeljenja levičarskih ciljeva.“

„Kanton i grad Sarajevo su ohrabrujući primer koji nije usamljen. Uz to, među Bošnjacima ubedljivo dominira težnja za očuvanjem države, njenom stabilizacijom, međunarodnom integracijom i razvojnom perspektivom“, piše Dizdarević u tekstu za tačno.net.

Šmit, Beograd i Republika Srpska

Šmit je u BiH zatekao stanje koje analitičari opisuju kao „najtežu političku krizu od Dejtona“. Srećko Latal, regionalni urednik Balkanske istraživačke mreže, podseća da je bivši visoki predstavnik Valentin Incko uveo zabranu negiranja genocida u Srebrenici, nakon čega je usledila gotovo potpuna blokada institucija BiH.

„Prava je šteta što je Incko doneo izmene zakona na samom kraju mandata i što se kao Visoki predstavnik nije suočio s posledicama. Da budem potpuno jasan, takav zakon je trebao BiH i najbolje bi bilo da su ga donele domaće institucije, ali i Visoki predstavnik je delovao u skladu sa svojim mandatom i tu nije ništa sporno“, priča Latal.

Prema njemu, susret Šmita sa prdsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i patrijarhom SPC Porfirijem pokazuje da novi visoki predstavnik želi da se „uhvati u koštac i sa blokadom institucija države BiH koje dolaze iz entiteta Republike Srpske“.

Iz kancelarije Visokog predstavnika je saopšteno da je Šmit na konferenciji u Nemačkoj pre nedelju dana govorio o situaciji u BiH i opisao različite stavove. „On nije stao ni na čiju stranu, a predložio je da se zajednički radi kako bi se na vreme započeli razgovori o zakonu ili izmenama Izbornog zakona pre održavanja izbora 2022. godine“.