„Đoković je loš tip, ali loš poput Džonija Keša ili Klinta Istvuda…“

“Blizu je 11 sati po lokalnom vremenu. Finale Vimbldona između Federera i Novaka Đokovića je završeno pre nekoliko sati, a ja se i dalje osećam kao da sam popio 1.700 espresa. Ako ste gledali ovo ludilo, znate na šta mislim. Meč u kojem je Đoković pobedio posle pet setova, posle četiri sata i 57 minuta igre, najduže je finale u istoriji Vimbldona. “

Tako svoj tekst o vimbldonskom finalu, za Wall Street Journal započinje dopisnik tog lista iz Londona, Džejson Gej. Pre nego što je otišao u pab da sredi misli i utiske, napisao je sjajnu kolumnu o meču koji je mnogo toga pokazao.

“Novak Đoković je loš, loš tip. Da budemo načisto: loš je onako kako su loši Džoni Keš ili Klint Istvud. Loš je u superlativu. U onom smislu: ne razumem – kako – ovaj – čovek – radi – ove – stvari. On je sada petostruki šampion ovde, ali je Vimbldon Federerova dnevna soba. To je kao da ste došli u Boston u Džeterovom dresu. E u takvoj je situaciji bio Đoković.

Publika je uzvikivala Rodžerovo ime, čak se i radovala Novakovim greškama, što baš i nije primereno tenisu. Posebno ne Vimbldonu. To je, naravno, posledica toga da je Federer obožavan, ali više od toga impresionira kako Đoković uspeva da tu negativnu energiju iskoristi kao svoje oružje. To je supermoć. Biti u stanju da tako preokreneš stvari”, napisao je Gej.

On je naglasio da ga je posebno zadivio Đokovićev odgovor na njegovo pitanje o navijanju protiv njega. Srpski teniser je rekao da je umesto “Rodžer” čuo “Novak”.

“Kao što rekoh. Đoković je loš tip. U tom svetu preosetljivih, on je hladnokrvan. Loš tip u najboljem mogućem smislu”.

Gej je jedan deo teksta posvetio i Federeru. Čitav svet je fasciniran kako Švajcarac i sa 37 godina uspeva da igra na vrhunskom nivou. Po prvi put u karijeri bio je u prilici da na jednom Gren slemu savlada i Đokovića i Nadala. Imao je dve meč lopte za tako nešto. I nije uspeo. Gej je, međutim, osim Federerove klase, primetio i osećajnost kod Švajcarca.

“Osećam da sam propustio veliku šansu i ne mogu da verujem da mi se to dogodilo. Ipak, ne želim da budem depresivan. U pitanju je bio vrhunski meč”, objasnio je Rodžer.

Primetio je novinar WSJ-a i da je paradoksalno to što je najduži meč u istoriji vimbldonskih finala trebalo da traje još duže. On naglašava da bi razvoj situacije kao u čuvenom duelu Andersona i Iznera (26-24 u petom setu) bio zanimljiv i doneo duplo dužu tenziju, ali da bi pre ili kasnije postalo – “too much”.

A onda se vratio Đokoviću i priči o borbi za najvećeg svih vremena.

“U drugim sportovima ljudi obožavaju poređenja. Kako bi izgledao duel Majkla Džordana i Lebrona Džejmsa? Šta bi se dogodilo da su se ikada sreli Brejdijevi Petriotsi i Montanin San Francisko? U tenisu imamo upravo takvu situaciju. Divovi su među nama: Federer, Nadal i Đoković. To vam je kao da Lebron u petak igra protiv Džordana, a u nedelju protiv Medžika.

Đoković sada ima 16 Gren slemova, naspram Nadalovih 18 i Federerovih 20. U septembru bi mogao do novog, u Njujorku. A mogao bi i Nadal. A mogao bi i Federer”, zaključio je Džejson Gej i dodao jasnu poruku za kraj – “Hvala Vimbldone”.