Dokument koji je prekinuo rat: 20 godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma

„Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje“, pre dve decenije je u udarnom Dnevniku saopštio tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, posle 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, potpisan je sporazum o vojno-tehničkoj saradnji koji je označio kraj NATO bombardovanja na SRJ. Sporazum su potpisali general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.

Vojno-tehnički sporazum (VTS) potpisan je 9. juna u 23.45 sati. Sutradan je stupio na snagu.

Ključne odredbe Vojno-tehničkog sporazuma su podrazumevale prekid dejstava NATO snaga na SRJ, povlačenje VJ i policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije za 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa KiM unutar teritorije Srbije i Crne Gore pet kilometara na kopnu i 25 u vazduhu, obavezu Kfora da razoruža OVK.

Sporazumom su stvoreni uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje mirovnih snaga na KiM i postupno povlačenje jugoslovenske vojske.

Od početka juna i u toku trajanja pregovora u Kumanovu, NATO avijacija je, samo u zoni Treće armije, bacila preko 1.300 razornih bombi i 25 kontejnera kasetnih bombi. Bombardovali su 140 naseljenih mesta i više od 70 vojnih objekata i položaja VJ.

U toku tog dana avijacija NATO izvršila je 366 poletanja, od čega 246 borbene avijacije, što je za četvrtinu manje nego prethodni dan. Uglavnom su bombardovani položaji u pograničnom području sa Albanijom.

Na teritoriju Kosova i Metohije poslednjeg dana bombardovanja ispaljeno je 35 projektila.

Oko ponoći NATO avijacija je gađala selo Žarkovac u blizini Rume. U eksploziji u centru sela oštećeno je 30 kuća. Bio je to jedini napad tog 9. juna na područje Srbije van Kosova i Metohije.

Kako se Kumanova posle dve decenije sećaju diplomate, vojnici, novinari?

„Priča vam kaže ‘Kosovo je sastavni deo SRJ’ – ja sam to napisao. A poslednji paraf vam kaže: povratak na stotine srpskih policajaca, carinika, graničara… što je to neko izigrao to je druga priča, ali 1244 je naša tapija na Kosovo“, prisećao diplomata i portparol Ministarstva inostranih poslova 1999. godine Nebojša Vujović.

Različita su danas tumačenja. Za jedne je Kumanovski sporazum dokaz kapitulacije, za druge dokument mira, a za Vujovića istorijski sporazum, piše RTS.

„Ja sam ponosan na ono što sam napravio. To su bili pregovori pod pritiskom, pod silom, to je bilo osam dana i osam noći bez spavanja. Tamo je bilo no sleep order, nema spavanja dok se to ne završi“, podseća Vujović.

A u Kumanovu se sve završilo, ali ne i na Paštriku gde su borbe uprkos potpisanom primirju nastavljene i narednih nedelju dana.

Stojan Konjikovac, načelnik operativnog organa 549. brigade 1999. godine i general u penziji seća se da je na samoj granici bilo sporadičnih dejstava i nepoštovanja sporazuma od samih neprijatelja, dok komandant iste brigade Božidar Delić dodaje da su informaciju o potpisivanju sporazuma imali istog dana.

U Kumanovu je dogovoren i rok od 11 dana za operaciju povlačenja policije i vojske sa Kosova. Za njima je krenulo i više od 100.000 ljudi koliko je tih dana napustilo svoje domove.

„Nijedno slovo tog sporazuma nije stalo ispred nas i sačuvalo naše živote, našu kulturu, naše gradove. Jednostavno, Kumanovski sporazum je omogućio da se ovde sruči neka vojska da štiti Albance na prvom mestu“, rekao je direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević za RTS.

„Ta slika dolaska u Prištinu izbeglica iz Mušutišta na traktorima, i mi smo imali utisak da oni na tim traktorima voze 500 godina ropstva i trajanja“, naveo je Rakočević.

Te noći, mali sportski aerodrom bio je simbol kraja rata u susednoj zemlji. Za stanovnike pograničnog makedonskog grada Kumanova, sve što se dešavalo pre i posle parafiranja vojno – tehničkog sporazume spada u kategoriju strogo čuvane tajne, pišu Novosti.

Retko ko od njih uopšte zna zašto je ova lokacija bila izabrana za mesto gde će se okončati Nato bmbardovanje i odrediti budućnost naše zemlje. Dok većina njih sleže ramenima i priseća se kako je sve to bila strogo čuvana tajna instruktor letenja Dragan Sazdovski, seća se kako su tada morali da napuste aerodrom i presele se u Štip dok je francuska NATO jedinica koristila aerdrom.

„Sve je bilo ograđeno bodljikavom žicom, niko nije smeo da priđe do aerodroma. Izgrađena je pista koju i danas koristimo, a o ovde baš na ovom mestu postavljen je taj čuveni šator gde je potpisan sporazum“, rekao je Sazdovski za Novosti.