Od kraja Drugog svetskog rata dolar je u središtu međunarodnih finansija i trgovine i kao rezultat toga, američka centralna banka (FED) ima ogroman uticaj na ekonomske uslove širom sveta. Dolazak modernih kriptovaluta nije imao uticaj na globalnu potražnju za dolarima. Međutim, libra bi mogla postati široko korišćen oblik plaćanja – delom i zato što Facebook ima preko dve milijarde aktivnih korisnika mesečno, ali i zato što je postojeći finansijski sistem neefikasan. Ako bi libra omogućila ljudima da lako (i jeftino) pošalju novac, kao što objavljuju ažuriranja na Facebooku – uključujući i slanje novca u inostranstvo u obliku doznaka koje radnici šalju u svoje matične zemlje – ona bi mogla da ugrozi čak i dolar, mada za to postoje brojne prepreke.
Trenutna hegemonija dolara jasna je iz podataka Banke za međunarodna poravnanja (BIS), po kojoj je dolar najtrgovanija valuta sa čak 44% svih globalnih transakcija, a juan tek osma (sa 4,3%). SWIFT baza o upotrebi valuta u međunarodnim transakcijama ukazuje da je preko dve petine njih u dolarima, trećina u evrima, i manje od 2% u juanima. Centralne banke drže čak 62% svojih rezervi u dolarima i tek petinu u evrima, dok su skoro sve transakcije vezane za naftu denominirane u američkoj moneti. Tri američke agencije za rejting čine 96% tog tržišta, a američki investicioni fondovi upravljaju sa više od polovine svetske korporativne imovine. Dodatna prednost dolara je da se SAD mogu pozvati na svoje zakone kojima praktično mogu da zabrane devizne transakcije ili zamrznu imovinu stranih država ili kompanija. Tako je Vašington uveo sankcije stranim entitetima koji i dalje posluju s Iranom, te je (belgijski) SWIFT praktično morao da suspenduje pristup nekih iranskih banaka svom sistemu za razmenu poruka.
Ceo tekst analize Gorana Nikolića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. januara. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Uz prvi broj Nedeljnika koji izlazi ove godine svi čitaoci će na poklon dobiti knjigu o Dragutinu Dimitrijeviću Apisu i Crnoj ruci, tajanstvenoj organizaciji o kojoj su i danas podeljena mišljenja, baš kao i o glavnom njenom junaku čija se senka nadvijala nad Jugoslavijom između dva rata, iako je on izgubio život pre njenog formiranja.
Tagovi
