(Beta-AP) – Razvoj dronova u ratu u Ukrajini ubrzao je dugo očekivani tehnološki trend koji bi uskoro mogao da na bojno polje dovede prve potpuno autonomne borbene robote, čime bi počelo novo doba istorije ratovanja.
Što rat u Ukrajini duže traje, veća je verovatnoća da će dronovi biti korišćeni za identifikaciju, odabir i samostalan napad na ciljeve, bez pomoći ljudi, smatraju vojni analitičari, vojni stručnjaci i istraživači veštačke inteligencije (AI).
To bi donelo tako duboku revoluciju u vojnoj tehnologiji kao što je bilo uvođenje mitraljeza.
Ukrajina već ima poluautonomne bespilotne letelice i oružje protiv bespilotnih letelica, opremljeno veštačkom inteligencijom. Rusija takođe tvrdi da poseduje AI oružje, iako te tvrdnje nisu dokazane. Ali nema potvrđenih slučajeva da je Rusija ubacila u borbu robote koji bi potpuno samostalno ubijali.
Stručnjaci kažu da je možda samo pitanje vremena kada će ih Rusija ili Ukrajina poslati u borbu, ili će to obe.
„Mnoge države razvijaju tu tehnologiju“, rekao je Zakari Kalenborn, analitičar inovacija oružja na Univerzitetu Džordž Mejson. „To očigledno, nije tako teško“.
Osećaj neizbežnosti širi se na aktiviste koji su godinama pokušavali da zabrane dronove-ubice, ali sada smatraju da se moraju zadovoljiti pokušajem da spreče upotrebu takvog oružja u napadu.
Ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju, Mihail Fedorov, slaže se da su potpuno autonomni dronovi-ubice „logičan i neizbežan sledeći korak“ u razvoju oružja. On je rekao da Ukrajina ima „mnogo istraživanja i razvoja u tom pravcu“.
„Mislim da je u narednih šest meseci veliki potencijal da se to ostvari“, rekao je nedavno Fedorov za Asošijeted pres.
Ukrajinski potpukovnik Jaroslav Hončar, suosnivač neprofitne organizacije za inovacije borbenih dronova „Aerorozvidka“, rekao je u nedavnom intervjuu nedaleko od fronta da ljudi kao ratni borci jednostavno ne mogu da podjednako brzo obrađuju informacije i donose odluke kao što to mogu mašine.
Ukrajinski vojni lideri trenutno zabranjuju upotrebu potpuno nezavisnog smrtonosnog oružja, ali bi se to moglo promeniti, rekao je on.
„Još nismo prešli tu granicu – kažem ‘još’ jer ne znam šta će se desiti“ rekao je Hončar, čija je grupa predvodila inovacije dronova u Ukrajini, pretvarajući jeftine komercijalne dronove u smrtonosno oružje.
Rusija bi mogla da dobije autonomnu veštačku inteligenciju od Irana ili drugde. Bespilotne letelice velikog dometa koje eksplodiraju na cilju – „Šahid-136“ (Shahed) koje je isporučio Iran, osakatile su ukrajinske elektrane i terorisale stanovništvo, ali nisu posebno pametne. Iran ima i druge bespilotne letelice u arsenalu kojeg razvija i za koje kaže da imaju AI.
Bez velikih problema, Ukrajina bi mogla da učini svoje poluautonomne naoružane bespilotne letelice potpuno nezavisnim da bi bolje odolele ometanju na bojnom polju, kažu njihovi zapadni proizvođači.
Te bespilotne su i „Svičblejd 600“ (Switchblade) proizvedene u SAD i Poljski „Vormejt“ (Warmate), za koje je zasad potrebno da čovek bira mete uz pomoć video-prenosa s kamera drona. Onda AI završava posao.
Bespilotne letelice, tehnički poznate kao „municija koja čeka“, mogu da lebde nekoliko minuta iznad mete, čekajući pirliku da postignu pun pogodak.
„Tehnologija za postizanje potpuno autonomne misije sa ‘Svičblejdom’ u velikoj meri postoji već danas“, rekao je Vahid Navabi, izvršni direktor kompanije „AeroVironment“, njenog proizvođača. To će zahtevati promenu politike: da se čovek ukloni iz kruga donošenja odluka, što on procenjuje da će se dogoditi za tri godine.
Koristeći katalogizovane slike, dronovi već mogu da prepoznaju mete kao što su oklopna vozila. Ali postoji neslaganje oko toga da li je tehnologija dovoljno pouzdana da osigura da mašine ne pogreše i poubijaju civile.
Agencija AP je pitala ministarstva odbrane Ukrajine i Rusije da li su u napadu koristili autonomno oružje i da li bi pristali da ga ne koriste, ako se i druga strana složi s tim. Nijedno nije odgovorilo.
Ali ako bi bilo koja od tih dveju strana i krenula u napad s punim spsobnostima AI, to možda ne bi bila prvina.
U prošlogodišnjem izveštaju UN, bez definitivnog zaključka se sugeriše da su roboti-ubice debitovali još u libijskom građanskom ratu 2020. godine, kada su bespilotne letelice „Kargu-2“ turske proizvodnje u potpuno automatskom režimu ubile neodređeni broj boraca.
Portparol STM-a, proizvođača, rekao je da je izveštaj UN zasnovan na „spekulativnim, neproverenim“ informacijama i da ga „ne treba shvatati ozbiljno“. On je za AP rekao da „Kargu-2“ ne može da napadne metu dok mu operater ne kaže da to uradi.
Potpuno autonomna veštačka inteligencija već pomaže u odbrani Ukrajine. „Fortem Technologies“ sa sedištem u Juti, u SAD, isporučila je ukrajinskoj vojsci sisteme za lov na bespilotne letelice koji kombinuju male radare i bespilotne letelice, oba pokretana veštačkom inteligencijom. Radari su dizajnirani da identifikuju neprijateljske bespilotne letelice, koje druge bespilotne letelice zatim onesposobljavaju ispaljivanjem mreža na njih – sve bez ljudske pomoći.
Broj dronova sa veštačkom inteligencijom nastavlja da raste. Izrael ih izvozi decenijama. Njegova „Harpia“ koja uništava radare može da lebdi iznad protivavionskog radara do devet sati čekajući ih da prorade.
Drugi primeri je kineski bespilotni naoružani helikopter „Blowfish-3“. Rusija je radila na nuklearnom podvodnom dronu sa veštačkom inteligencijom pod nazivom „Posejdon“. Holanđani upravo testiraju kopnenog robota sa mitraljezom kalibra 0,50.
Hončar smatra da bi Rusija, čiji su napadi na ukrajinske civile pokazali malo poštovanja prema međunarodnom pravu, do sada koristila autonomne dronove-ubice da ih je Kremlj imao.
„Mislim da ne bi imali skrupula“, složio se Adam Bartošievič, potpredsednik VB grupe, koja proizvodi „Vormejt“.
AI je prioritet za Rusiju. Predsednik Vladimir Putin je 2017. rekao da će ko god bude dominirao tom tehnologijom, vladati svetom. U govoru 21. decembra 2022, on je izrazio poverenje u sposobnost ruske industrije naoružanja da ugradi veštačku inteligenciju u ratne mašine, naglasivši da su „najefikasniji sistemi naoružanja oni koji rade brzo i praktično u automatskom režimu“.
Ruski zvaničnici već tvrde da njihov dron „Lanset“ može da radi potpuno samostalno.
„Neće biti lako znati da li i kada Rusija pređe tu granicu“, rekao je Gregori Alen, bivši direktor strategije i politike u Zajedničkom centru za veštačku inteligenciju Pentagona.
Prebacivanje drona sa daljinskog upravljanja na punu autonomiju možda neće biti primetno. Bespilotne letelice koje mogu da rade u oba režima, do sada su imale bolje rezultate kada ih je pilotirao čovek, rekao je Alen.
Ta tehnologija nije posebno komplikovana, rekao je profesor Univerziteta Kalifornija-Berkli Stjuart Rasel, vrhunski istraživač veštačke inteligencije. Sredinom 2010-ih, kolege koje je on anketirao složile su se da bi studenti završnih godina mogli da za samo jedno polugodište proizvedu autonomni dron „sposoban da nađe i ubije pojedinca, recimo, unutar zgrade“, rekao je on.
Napor da se postave međunarodna pravila za vojne bespilotne letelice do sada je bio bezuspešan. Devet godina neformalni pregovori Ujedinjenih nacija u Ženevi su malo napredovali, a velike sile, uključujući SAD i Rusiju, protivile su se zabrani. Poslednja sednica, u decembru, završena je bez zakazivanja naredne.
Kreatori politike u Vašingtonu kažu da neće pristati na zabranu jer se ne može verovati rivalima koji razvijaju dronove, da će ih koristiti na etički način.
Tobi Volš, australijski profesor koji, kao i Rasel, vodi kampanju protiv robota-ubica, nada se da će postići konsenzus o nekim ograničenjima, uključujući zabranu sistema koji koriste prepoznavanje lica i druge podatke za identifikaciju ili napad na pojedince ili pojedine kategorije ljudi.
„Ako ne budemo oprezni, roboti-ubice će se širiti mnogo lakše od nuklearnog oružja“, rekao je Volš, autor knjige „Mašine koje se loše ponašaju“ (Machines Behaving Badly). „Ako možete da naterate robota da ubije jednu osobu, možete ga naterati da ubije hiljadu“, upozorio je on.
Naučnici su takođe zabrinuti da će teroristi preinačiti oružje s veštačkom inteligencijom. U jednom zastrašujućem scenariju, američka vojska troši stotine miliona dolara na pisanje programa za upravljanje dronovima-ubicama. Kada program ukradu i kopiraju, teroristi dobijaju istovetno oružje.
Pentagon do danas nije jasno definisao „autonomno oružje“, niti je odobrio i jedno takvo oružje za upotrebu u američkim trupama, rekao je Alen, bivši zvaničnik Ministarstva odbrane. Svaki predloženi sistem moraju odobriti predsjedavajući Zajedničkog Generalštaba i dva podsekretara.
To ne sprečava da se oružje razvija širom SAD. Projekti su u toku u Agenciji za napredne istraživačke projekte odbrane, vojnim laboratorijama, akademskim institucijama i u privatnom sektoru.
Pentagon se orijentisao na korišćenje veštačke inteligencije za povećanje moći ljudi-ratnika. Vazduhoplovstvo proučava načine za uparivanje pilota sa dronovima u pratnji aviona. Pokretač te ideje, bivši zamenik ministra odbrane, Robert O. Vork, rekao je u prošlomesečnom izveštaju da bi „bilo ludo ne ići na autonomni sistem“ kada sistemi sa AI budu nadmašili ljude što je „prag“ za koji je rekao da je pređen 2015. godine, kada je kompjuterski vid premašio ljudski vid.
Ljudi su već potisnuti u nekim odbrambenim sistemima. Izraelski raketni štit „Gvozdena kupola“ (Iron Dome) je „ovlašćen“ da automatski otvara vatru, iako se kaže da ga nadgleda osoba koja može da interveniše ako sistem krene na pogrešnu metu.
Više zemalja i svaki ogranak američke vojske razvijaju dronove koji mogu da napadnu u smrtonosnim sinhronizovanim rojevima, kaže Kalenborn, istraživač s Džordža Mejsona.
Ali da li će budući ratovi postati „borba do poslednjeg drona“?
To je Putin predvideo u televizijskom razgovoru sa studentima mašinstva 2017: „Kada bespilotne letelice jedne strane unište bespilotne letelice druge, ona neće imati drugog izbora osim da se preda“, rekao je predseednik Rusije.
Tagovi
