Domaće vino – autentičnost, raznovrsnost i kvalitet

Vino je priča i istorija. Jednostavnost savršenstva u boci. Džentlmen među pićima i mnogo više od čaše alkohola. Jedini napitak koji ima dva boga – Bahusa i Dionisa – jednako važan antičkom svetu, kao i nama danas. Rimljani su kulturu gajenja vinove loze još u starom veku preneli iz njene postojbine u Maloj Aziji i današnje Gruzije u Evropu, a navodno je Marko Aurelije Prob, rimski car iz Sirmijuma, zaslužan za prve zasade vinograda u balkanskoj regiji, na obroncima Fruške gore.

Od tog četvrtog veka pre nove ere, postoji tradicija vinarstva na prostorima današnje Srbije, razvijenog vinogorskog područja. Negotinska Krajina, Šumadija, Župa i Jagodinsko vinogorje, samo su neki od plodnih vinarskih krajeva, a karakter zemljišta i autohtone sorte pružili su posebnu aromu i finoću domaćim vinima. Osobine koje vino dobija od tla čine ga jedinstvenim. Generacije su usavršavale čitav proces proizvodnje vina – od prvog zasada i roda, preko berbe, do flaširanja i prodaje. Vino je tokom vremena postalo bolje i lepše, a u prethodne tri decenije dogodio se procvat malih i kvalitetnih porodičnih vinarija. Kakav je kvalitet domaćih etiketa otkrio nam je Gradimir Vukašinović, direktor kompanije Supernova i jedan od najvećih trgovaca domaćim vinima,

„U odnosu na period od pre dvadeset godina kada sam počeo da se bavim ovim poslom, kvalitet je neuporedivo bolji. Naši vinari poseduju najmoderniju tehnologiju za proizvodnju vina, a njihove etikete su postale brend. Postoji jasan raskid sa periodom socijalizma. Porodične vinarije su posvetile veliku pažnju svojim vinogradima i postavile standard kada je reč o kvalitetu grožđa. Od čokota je uzeto ono najbolje, sama esencija, a tada je lako napraviti dobro vino. Mi imamo potencijal raznolikosti regiona i možemo da ponudimo specifične stilove vina. Bogati smo kvalitetnim zemljištem koje vinovoj lozi daje posebnost, što se oseti u čaši, a primećuje i na vinskim festivalima gde naši predstavnici sve češće osvajaju najsjajnija odličja. To je još jedna potvrda kvaliteta“, istakao je Vukašinović.

Vino je na mnogo načina isprepleteno kroz naše živote. Piće je radosti i tuge. Njime nazdravljamo kada obeležavamo uspehe, u njemu uživamo na proslavama rođenja, svadbama i slavama… Bocu vina darujemo kao vredan poklon, ljubomorno čuvamo za posebne prilike ili jednostavno uživamo u magičnim aromama uz svaki obrok. Italijani, možda i najveći ljubitelji vina, kažu da za svaki dan postoji određeno vino.

Pred nama je i period slava i novogodišnjih praznika kada su večeri prijatnije uz čašu omiljenog napitka. U uslovima pandemije koronavirusa, ovakve događaje bi trebalo obeležiti u krugu porodice, ali svakako uz vino koje vam godi. Izbor ćete sigurno pronaći u bogatoj ponudi domaćih etiketa.

„Teško je izdvojiti konkretna vina jer je u pitanju individualna stvar. U Srbiji trenutno dominiraju domaći proizvođači i jasno je da imamo pregršt dobrih etiketa od vinarija koje su se već pozicionirale na tržištu. Vino je tradicionalni posao koji se prenosi sa kolena na koleno, a naši pioniri su porodične vinarije Radovanović, Aleksandrović i Kovačević. Kvalitetnu ponudu pružaju i vinarije, Temet, Zvonko Bogdan, Belo brdo, zatim mlađa generacija – Matalj, Deurić, Despotika… Naša zemlja pod vinogradima ima 23.000 hektara, a najveći deo pažljivo odabranih etiketa možete pronaći u ponudi Merkator hipermarketa, kao i IDEA i Roda marketa. Merkator ima najveću ponudu domaćih vina na našem tržištu i sarađuje sa 41 srpskom vinarijom, pri čemu je poseban akcenat na kvalitetu“, rekao je Vukašinović.

Uspešno poslovanje malih porodičnih vinarija koje su sve konkurentnije kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, rezultat je višegodišnje upornosti i truda, kao i insistiranja na autentičnom poreklu koje pokazuje svu raznolikost zemljišta i regiona u kom je vino stvoreno.

Srpsko vinogorsko podneblje postaje vid kulturnog identiteta i brend. Specifične sorte i pažljivo vođeni vinogradi rađaju kvalitet i raznovrsnu ponudu koja je prepoznata u svetu.

„Dosta smo napredovali u promociji vina. To podrazumeva čitavu paletu – predstavljanje vinara, brenda, dizajna, etikete, osvajanje nagrada u kontinuitetu… Naša vina osvajaju najveće svetske nagrade. Na poslednjem Decanteru, jednom od najprestižnijih takmičenja, nekoliko naših vinarija je ostvarilo odlične rezultate. Podrum Erdevik je osvojio zlato za Omnibus lector. Vinarija Matalj je za Kremen kamen takođe osvojila zlato. Bilo je i nekoliko srebrnih odličja za naše vinare. Prethodnih godina zlato su osvajale i vinarije Zvonko Bogdan za Cuvee No.1, kao i podrum Janko za vino Stari zavet. Naše tržište obuhvata 400 vinarija i mislim da zaslužujemo da izvozimo etikete, kako na osnovu kvaliteta, tako i na bazi raznovrsnosti. Trebalo bi raditi na promociji autohtonih sorti. Prokupac je prepoznat u svetu, imamo sorte koje su nastale ukrštanjem internacionalnih sorti. Tako je stvorena Morava kojoj predviđam jako lepu budućnost – dala je najbolje od sovinjona i rajnskog rizlinga. Važno je da ulažemo u takve sorte koje na ovom podneblju vinima dodaju posebnost. Tehnološki, sva vina su ispravna i dovedena do perfekcije. Upravo je specifičnost zemljišta i umešnost vinara tanana razlika koja naša vina čini konkurentnim“, zaključio je Vukašinović.