Za ekran me je prikovao prikaz najpoznatijeg plavokosog fenomena na planeti, jednog izolovanog i pretužnog deteta koje živi unutar čuvene kuće, i koje pravi jedan po jedan destruktivni potez.
Ali u jednom trenutku sam ipak morala da isključim novu sezonu „The Crown“, serije u čijem je središtu britanska kraljevska porodica, i da se ponovo posvetim Donaldu Trampu.
Princeza Dajana i Donald imaju nekoliko zajedničkih odlika: taj toksični tango sa štampom, tu spiritualnu povezanost sa svojim fanovima, tu želju da krše norme. Oni su uživali u tome da sednu ispred TV ekrana i da gledaju emisije o sebi, da zovu odabrane novinare ne bi li kontrolisali narativ. Oni su se uzrujavali kada bi neko išao protiv njihovih želja. Dajana je skoro urušila monarhiju, a Donald je uradio sve što je mogao da uruši demokratiju.
Sličnosti se tu završavaju. Ako govorimo o empatiji, blistava Dajana i radioaktivni Donald su dva pola. A ima i ovo: kada gledate njenu bajku koja postaje noćna mora, srce vam se slama; kada gledate kako on napušta poziciju, zaboli vas glava. Mlada princeza strahovala je da će poludeti dok su oko nje lajali korgiji; 74-godišnji predsednik uživa u lajanju sopstvenog ludila.
Dvadesetog novembra, Tramp je nastavio da postiđuje i sebe i Ameriku kada je napokon izašao iz svog šatora u kojem se durio, i ponovo ustvrdio da je pobedio na izborima. Za sve svoje nedaće okrivio je velike farmaceutske kuće, velike tehnološke kompanije i medije.
A onda se sreo sa zvaničnicima Republikanske stranke iz Mičigena, u drskom pokušaju da podrije demokratiju i da vrati ovu državu pod svoje okrilje, ili da samo nahrani svoj ego time što će delegitimizovati izbore u očima svoje baze. Ali zastupnici iz Mičigena izašli su iz Bele kuće uz poruku da će „pratiti normalan proces“.
Bilo bi samo patetično posmatrati Trampa kako baca eksere iza svojih leđa; kad ne bi bilo toliko opasno.
Džou Bajdenu neophodan je pun rezervoar kada parkira svoju „korvetu“ u dvorište Bele kuće za nešto više od mesec dana, jer Amerika više nema goriva.
Tramp sabotira tranziciju dok pandemija divlja, upadajući u svoje ponoćne manevre poput ukidanja programa za hitnu ekonomsku pomoć koji bi mogli da pokrenu privredu i pokušaja da uništi jednu oazu za divlje životinje na Aljasci.
Republikanci ćute, prestrašeni od Trampa. Mič Mekonel, vođa većine u Senatu, mogao bi da prekine sav ovaj nonsens jednom jedinom rečenicom: „Idemo dalje i priznajemo Džoa Bajdena za izabranog predsednika.“ No on to odbija, dozvoljavajući nered u čitavoj zemlji, u pokušaju da dobije neke političke poene u svojoj bazi i da odbrani ona dva mesta u Senatu u Džordžiji.
Nakon što vidite šta rade republikanci, nije neki eskapizam posvetiti se seriji „The Crown“ i gledati one ljude tvrdog srca – Margaret Tačer i kraljeviće.
Piter Morgan, scenarista filma „Kraljica“ i tvorac „Krune“, proveo je dobar deo svoje karijere obnovi kraljičine reputacije, nakon katastrofalnog perioda posle Dajanine smrti, kada je tadašnji premijer Toni Bler morao da preklinje kraljicu Elizabetu da pokaže malo više emocija.
No u četvrtoj sezoni serije, Morgan nam predstavlja nešto krhkiju kraljicu. Bulimična Dajana obraća joj se za pomoć, a Šefica je odbija, smatrajući da su Čarls i Dajana razmaženi.
Dajana, koju savršeno igra Ema Korin, opisuje palatu kao „hladnu, zaleđenu tundru, ledenu, mračnu, bezosećajnu pećinu bez svetlosti, bez nade, odakle god“.
Morganovo portretisanje Čarlsa takođe je grubo. Princ od Velsa je previše zaljubljen u Kamilu, previše ljubomoran na Dajanu, previše ranjen svojim vaspitanjem i odrastanjem da bi njihov brak uopšte dobio pravu priliku.
Kada sam izveštavala tokom posete Čarlsa i Dajane Vašingtonu 1985, par mi je delovao srećno. No problemi su bili ispod površine. Nesigurni budući kralj bio je ljubomoran na ženu koja je privlačila svu pažnju javnosti spuštanjem brade i bacanjem pogleda ispod dugačkih trepavica. I bilo je jasno da je Dajana, koju su zvali „Kneginja“ kada je bila mala, jer se oduvek tako ponašala, već savladala prve lekcije kako da kanališe svoju popularnost.
U svojoj knjizi „The Art of Comeback“, objavljenoj 1997, Tramp je rekao da mu je jedino žao „što se žena tiče“ što se nije smuvao sa Dajanom nakon njenog razvoda. Pisao je da bi ona „obasjala čitavu prostoriju svojim šarmom, svojim prisustvom“, da je bila „dama iz snova“.
Nastavi da sanjaš, Donalde. Kada ju je jedan prijatelj pitao za Trampovo udvaranje, Dajana mu je rekla: „Ježim se od njega.“
Di, znamo kako se osećaš.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
