Bilo je raznih ideja za naslovnu stranu ovog broja Nedeljnika, ali „Državna sahrana“ delovalo je kao najbolji, ako i najdvosmisleniji naslov. Još kada se uklopio sa baš ovakvom fotografijom našeg cenjenog kolege Predraga Mitića, dosijeom koji je napisao Veljko Miladinović i „istoimenim“ uvodnikom Veljka Lalića… Valjda smo slučaj Ćuruvija osvetlili sa svih strana, što nije uspelo nijednoj vlasti od 1999. dosad.
Ovaj broj „pakovan“ je u danu kada je konstituisan novi parlament, mada o tome neće biti reči na narednim stranicama. Imali smo, što se kaže, pametnija posla, konkretno mnogo važnije teme. Poput one o povratku „istrebljenih“ zaraznih bolesti, na šta su presudno uticali neki ljudi koji su svečano položili zakletvu u Skupštini Srbije…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj magazina Istorija, na čak 32 gusto kucane strane.
ĆURUVIJA – Peti oktobar je trebalo da bude naš, deset godina zadocneli, kraj kratkog 20. veka. Ubistvom Slavka Ćuruvije počela je terminalna faza devedesetih, a sudski epilog za ovo ubistvo mogao je da bude konačni ključ koji će zatvoriti mračna vrata. Da budemo sigurni da se san profesorke Mire Marković neće ostvariti. Umesto toga, za Ćuruvijinu smrt nije kriv – niko. A kada se skloni sve na stranu, važne su dve stvari: Slavko Ćuruvija je ubijen kao novinar i iza njegovog ubistva stajala je država. Veliki dosije u novom broju Nedeljnika.
LALIĆ – Ova država nikad nije ispalila plotune čoveku koga je ubila. Ali on njima sada jeste, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku „Državna sahrana“.
JOVIĆ – Ankete o tome tko je najveći Hrvat, najveći Srbin i najveći Jugoslaven svih vremena pokazuju da se on nalazi na vrhu ili pri vrhu. I 44 godine poslije njegove smrti, on je u narodu (ne i među političarima) i dalje tretiran daleko više kao pozitivna nego kao negativna figura povijesti naših naroda i narodnosti – bez obzira na to što ni Jugoslavije ni socijalizma više nema. Novi nastavak feljtona profesora Dejana Jovića u novom broju.
FRONT – Američke i savezničke mere su vrlo konkretne – naoružanje za rat protiv Rusije, ali mora da postoji i rezervni plan za slučaj da ukrajinska odbrana posrne, da se od priča o pobedonosnoj tzv. kontraofanzivi do Azovskog mora pređe u odbranu i možda čak povlačenje. Zasada situacija na frontu nije toliko loša po Ukrajince, ali zašto se u NATO-u govori o riziku od velikog rata? Vojna analiza Aleksandra Radića.
PANTELIĆ – Švajcarci su po svojoj prirodi izolacionisti, ubeđeni da su izabrani narod, u stalnoj fobiji da su okruženi neprijateljima i da se kuju zavere u Evropi protiv njih. Nekada su to bili habzburški carevi, pruski vladari, burbonski kraljevi, rimske pape, a danas je to „strašna“ EU koja bi želela da nametne svoja pravila „slobodarskoj“ i „nepokorenoj“ Švajcarskoj. Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom broju.
ZARAZA – Povratak otpisanih bolesti dešava se kada se zaboravi kako su neke bolesti postale iskorenjene. Smrt beba nije prvi put da osetimo šta znači delovanje antivakserskih stavova. A neće se na tome ni završiti. Jer se zbog antivaksera sa jedne strane, i propuštene imunizacije zbog COVID-19, što je objektivni razlog, vraćaju zarazne bolesti. Evropa doživljava „alarmantan porast“ morbila. Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.
Tagovi
