Seksualno uznemiravanje je dobro poznata činjenica na Fakultetu političkih nauka i poslednjih godina bilo je više ,,talasa“ deljenja svedočanstava o seksualnom nasilju na Beogradskom univerzitetu i gotovo uvek su tu figurirale iste ličnosti – među njima i profesor Slaviša Orlović, kaže za Nedeljnik Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti, organizacije koja je podržala protest na FPN-u.
„Dodatno, u mnogim svedočanstvima je važan detalj bio i to da su drugi profesori znali šta se dešavalo jer nije tačno da studentkinje nisu nikome govorile o tome. Govorile su i profesori su stavljali do znanja da to nije prvi put da se dešava; u tome je sva paradoksalnost, studentkinje ne prijavljuju jer zapravo svi za to znaju. Zato sada svi imaju odgovornost da pokažu da zapravo shvataju ovaj problem ozbiljno, da shvataju da nije stvar u Orloviću, već u kulturi nasilja koja evidentno postoji i koja se ne sastoji samo od zlostavljača već i od onih koji na to ćute, a imaju odgovornost da reaguju. Ako studentkinje ne prijavljuju, oni moraju da otkriju šta je problem i da im stave do znanja da je atmosfera dovoljno bezbedna za prijavljivanje.“
Zašto ne treba da se završi na ovome i šta bi trebalo dalje da se uradi? Orlović, podsećamo, nije odgovarao za optužbe za seksualno uznemiravanje jer formalno nema prijave.
Vanja Macanović, pravnica iz Autonomnog ženskog centra, kaže da je ključno da prijave ne budu anonimne, jer anonimnost otežava procesuiranje slučajeva. Kada se više osoba udruži i ispriča istu priču, dokazna snaga je veća, što čini te tvrdnje manje oborivima na sudu.
„Udružene prijave omogućavaju da se izgrade čvršći dokazi, čak i kada nema konkretnih fizičkih dokaza. Važno je da se žrtve ohrabre da stanu imenom i prezimenom iza svojih izjava, jer to može imati značajan uticaj na uspeh pravnog postupka. Pored prijavljivanja na fakultetima, žrtve se mogu obratiti i drugim institucijama poput policije. Sastavljanje pisane izjave i njeno predavanje nadležnim organima može biti prvi korak ka pravdi. Retraumatizacija je jedan od glavnih razloga zašto devojke ne prijavljuju nasilje generalno, ali mislim da u ovom slučaju, kada je počinilac profesor, figura od autoriteta čiji uticaj može biti presudan za njihov akademski uspeh, to je veća bojazan. Kako prijaviti profesora, posle morate kod njega na ispit, možda ne završite fakultet zbog toga… Međutim, udruženi glas žrtava može pomoći u prevazilaženju ovog straha i doprineti pravnom procesu.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
