Brzi testovi na koronavirus koji pokazuju rezultate već nakon 15 ili 30 minuta uskoro će biti izbačeni na tržište, čime će potencijalno biti spašeni na hiljade života i čime će se usporiti pandemija kako u bogatim, tako i u siromašnim zemljama, piše Gardijan.
Dok je u toku trka za razvojem efikasne vakcine i delotvornih lekova za borbu protiv virusa, brzi testovi na antigene koje su razvile dve farmaceutske kompanije, biće dostavljene srednje i slabo razvijenim zemljama po ceni od pet dolara po testu, a možda i manje.
Jedan test, koji izgleda poput testa za trudnoću i koji pokazuje dve plave linije ako je pozitivan, dobio je hitno odobrenje od Svetske zdravstvene organizacije, dok će drugi uskoro takođe dobiti odobrenje.
Jednostavni i brzi, pritom i vrlo kvalitetni testovi, pružiće mogućnost masovnog testiranja zdravstvenih radnika koji u siromašnijim zemljama umiru u mnogo većim procentima nego što je to slučaj u razvijenim zemljama.
Bogate zemlje koje su se registrovale za testove putem inicijative za razvoj alata protiv COVID-19 „Access to Covid“ (ACT accelerator), takođe će imati priliku da naruče testove.
Inicijativu koja je i dovela do razvoja testova, pokrenuli su u martu Svetska zdravstvena organizacija, Evropska komisija, vlada Francuske i „Bil i Melinda Gejts“ fondacija.
Kompanije obezbeđuju srednje i niže razvijenim zemljama 20 odsto svoje proizvodnje, dok je 80 odsto rezervirano za ostale. Nemačka je već rezervisala 20 miliona testova, a slede je Francuska i Švajcarska.
I vlada Velike Britanije želi da nabavi testove, iako je zemlja puno uložila u razvoj testova putem sline, kao i testova na antigene, kod kojih rezultate treba čekati oko 90 minuta.
Ipak, upravo odobreni testovi na antigene brži su i jednostavniji, a pritom su i jeftiniji, te se mogu koristiti za testiranja u školama, na fakultetima i na radnim mestima.
Države koje mogu priuštiti takve testove sada će imati mogućnost testiranja jako velikog broja ljudi. Iako testovi neće detektovati sve zaražene, oni bi mogli pomoći da inficirani budu otkriveni čak i pre pojave simptoma, kako bi na vreme bili u samoizolaciji.
Jedan od tih testova, onaj južnokorejske kompanije „SD BioSensor“, dobio je hitno odobrenje Svetske zdravstvene organizacije, dok se očekuje da će drugi, američke kompanije „Abbott“, odobrenje dobiti vrlo brzo.
Katarina Boeme, izvršna direktorka neprofitne organizacije „Foundation for Innovative New Diagnostics“ (Find), koja je ključni igrač u spomenutoj inicijativi, tvrdi da su ovom inicijativom tržištu ponudili veliku količinu testova odjednom, kako se ne bi dogodilo da siromašnije zemlje izgube u trci za nabavkom testova, kao što je bio slučaj s PCR testovima.
„Pritisak i potražnja su ogromni. Zbog toga nam je potrebna ova garancija količine. Morali smo osigurati količinu za zemlje s niskim i srednjim prihodima, pre nego što sve ostale zemlje pokupuju testove i siromašno stanovništvo ponovo ostane kratkih rukava“, rekla je Boeme.
„Želim da naglasim da je ovo saradnja bez presedana. Pokazali smo šta se sve može postići kad se čitav svet i globalni zdravstveni partneri udruže u zajedničkom cilju“, dodala je ona.
Kompanije tvrde da su testovi pouzdani u 97 odsto slučajeva, ali samo u optimalnim uslovima. U realnim uslovima, njihova je pouzdanost između 80 i 90 odsto što je dovoljno da se detektuje većina infekcija.
U zemljama s niskim i srednjim prihodima obavlja se relativno malo testova na koronavirus.
Recimo, dok se u Severnoj Americi sprovede 395, a u Evropi 243 testova na 100.000 stanovnika, u Africi se obavi tek 16 tesova na 100.000 stanovnika, od čega najviše otpada na Maroko, Keniju i Senegal.
Brzi testovi na antigene dostupni su i na internetu, ali bi ti testovi trebalo da imaju specifikacije koje su propisane od Svetske zdravstvene organizacije, što pojedini nemaju.
Španija je, tako, u martu morala da vrati veliki broj testova nabavljenih od nelicencirane kompanije iz Kine jer se ustanovilo da imaju grešku.
Inicijativa „ACT Accelerator“ takođe namerava veliku nabavku lekova koji su delotvorni na COVID-19, kao i njihovo kasnije distribuiranje širom sveta, a na isti način planiraju i raspodelu potencijalne vakcnie protiv koronavirua, kada neka od onih koja se trenutno razvijaju bude odobrena.