Kako idu one rečenice o parovima iz bajki, priča iz ranog detinjstva: Na kraju su se uzeli ta i taj i živeli su dugo i srećno. Neizbežno je da su ta i taj živeli dugo i srećno. Jer u bajkama moraju svi biti na kraju srećni, i Pepeljugi se nakon dirinčenja i čišćenja podova isplatilo i ona je živela u braku dugo i srećno. Ali dugo živeti, i to je upareno sa srećom, mada likovi iz bajke ne umiru i Pepeljuga je živa i dan-danas.
Pre nekoliko dana, na kolegijumu, pričalo se o temi kojom je raskrinkan mit o dugovečnosti stanovnika nekih mediteranskih gradova. Jer baš ti i ti iz tog i tog grada su živeli dugo zato što su… Dolazili su i razni novinari da upitaju za jelovnik, koliko čaša vina uveče, jedna ili dve, jede se riba ili može i nešto drugo… Krenula je na kolegijumu priča o dugovečnosti i ispriča V. L. anegdotu iz prošle redakcije kada je gatara uspela da se probije do njega i predvidi da će živeti do sedamdeset i treće godine. Rekao sam: „To je malo“, V. L.: „Dovoljno je“, opet ja: „Dovoljno je kad imaš manje od pedeset a sa šezdeset nisi baš komotan sa sopstvenim rokom trajanja.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 31. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
