Doživotni zatvor za neonacistu koji je ubio nemačkog političara: „Nakon reči (pretnji) slede dela…“

Bio je to istorijski sudski proces – i zbog počinjenog zločina, ali i zbog očekivanja od samog suđenja. No, da li je u potpunosti razjašnjeno ubistvo političara CDU Valtera Libkea?

Ne. Nije to bilo sasvim „obično“ suđenje za ubistvo. Ovog četvrtka (28.1.) je pred Višim pokrajinskim sudom u Frankfurtu na Majni prvooptuženi Štefan Ernst (47) osuđen na doživotnu robiju za ubistvo Valtera Libkea, visokorangiranog političara CDU i šefa okružne vlade u Kaselu. Sud je utvrdio posebno tešku krivicu optuženog, izjavio je sudija Višeg pokrajinskog suda Tomas Zagebil; čime je zapravo puštanje na uslovnu slobodu nakon 15 godina odslužene kazne gotovo isključeno. Što se tiče druge optužbe, Ernst je oslobođen za pokušaj ubistva iračkog izbeglice Ahemda I.

Drugooptuženi Markus H. (44) je zbog ilegalnog posedovanja oružja osuđen na godinu i šest meseci uslovno. Markus H. oslobođen je optužbi za saučesništvo u ubistvu i ostaje na slobodi.

Libkeova udovica i njegovi sinovi su uoči procesa govorili da žele samo istinu, a njihov advokat i predstavnici državnog tužilaštva u izjavama za medije su istakli da se radi o „istorijskom procesu“. Po prvi put od 1945, odnosno kapitulacije nacističkog režima, u demokratskoj Nemačkoj je ubijen jedan aktivni političar, naglasio je u svojoj završnoj reči državni tužilac Diter Kilmer.

„Nakon reči slede dela“

I ne samo to: likvidacija Libkea, koji je ubijen u junu 2019. na terasi ispred svoje kuće, imala je desno-ekstremni motiv, odnosno ksenofobiju, tvrde predstavnici državnog tužilaštva. Libke se naime 2015. založio za prihvat izbeglica, nakon čega je primio veći broj pretećih poruka. „Nakon reči slede dela“, rekla je Irmgard Braun-Libke, udovica političara CDU, u novembru tokom svedočenja pred sudom.

Kasel je, da podsetimo, bio i jedno od poprišta serije ubistava koje je počinilo Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU), desno-ekstremna teroristička ćelija. Tokom suđenja NSU brojna pitanja su ostala otvorena. Baš (i) zbog toga su porasla očekivanja od frankfurtskog procesa – kako bi se stvari do kraja razjasnile.

„Štefan Ernst nije bio usamljen u svojoj mržnji“, rekao je državni tužilac Kilmer u svojoj završnoj reči. On je ubistvo Libkea svrstao u takozvani „otpor bez Firera“, tradiciju nasilja od strane desnih ekstremista koja traje od kraja Drugog svetskog rata – od posleratnih nacističkih boraca iz podzemlja, preko atentata na Rudija Dučkea, pa sve do serije likvidacija koje je počinio NSU i napada na sinagogu u Haleu pre nešto više od godinu dana.

Nasilna smrt Valtera Libkea nije bilo samo ubistvo supruga, oca i dede, kazao je Kilmer tokom suđenja. „Bio je to napad na našu pravnu državu i demokratske vrednosti, za koje se doktor Libke zalagao na poseban način.“

Ubistvo iz nehata?

Sasvim drugačiju argumentaciju imao je Ernstov advokat Mustafa Kaplan. On je tokom završne reči rekao da se radilo o ubistvu iz nehata – takav delikt se kažnjava zatvorskom kaznom u trajanju do 15 godina, a ubistvo s predumišljajem doživotnom. Jedina razlika u odnosu na druge procese za krivično delo ubistva je u činjenici da se radilo o političaru, rekao je advokat optuženog Ernsta.

Njegov štićenik, rekao je Kaplan, godinama se praktički družio samo s ljudima koji su delili njegove ksenofobne stavove o izbeglicama, bio je u zabludi i mislio je da deluje u opštem interesu. Već tokom saslušanja optuženog Ernsta neposredno nakon što je uhapšen postalo je jasno, dodao je advokat, da on Libkea smatra odgovornim za izbegličku politiku savezne vlade, ali i za islamističke napade u zemlji i inostranstvu.

Ernst se tokom suđenja izvinio Libkeovoj porodici. Prema navodima njegovog advokata, on želi da učestvuje u programu nemačke vlasti kojim se pomaže desnim ekstremistima da napuste taj milje. Psihijatrijskom analizom je ustanovljeno da je on ipak i dalje opasan po okolinu, odnosno da postoje pretpostavke da treba da se zadrži pod kontrolom i nakon odsluženja kazne. To je, međutim, sada isključeno s obzirom da je Ernst osuđen na doživotni zatvor. U svom poslednjem obraćanju pred sudom uoči izricanja kazne, on je u utorak u pravcu Libkeove udovice i sinova rekao: „Još jednom želim da kažem da mi je jako žao zbog onoga što sam Vam napravio.“ Ujedno se pokajao zbog počinjenog zločina i dodao da je sve što je rekao tokom procesa bila – istina.

Nemoguće je počiniti takvo nedelo bez podrške ekstremističkog okruženja, naglasio je Kilmer tokom suđenja. Zbog toga je bilo posebno važno da se razjasni uloga Markusa H. Za njega je Državno tužilaštvo zahtevalo izricanje kazne od devet godina i osam meseci – za pružanje pomoći u likvidaciji nemačkog političara. Markus H. je, kako tvrdi Državno tužilaštvo, znao za Ernstovu „duboko ukorenjenu mržnju prema strancima“ i fokus usmeren prema Libkeu, on je podsticao njegovo mišljenje i podučavao u korišćenju oružja – „sposobnost koja je na kraju Libkea koštala života“.

Kakvu je ulogu imao Markus H.?

No, Markus H. je prošlog oktobra pušten iz istražnog zatvora. Sudije su bile mišljenja da njegova uloga u ubistvu, ono za što je osumnjičen, ipak nije bila tako odlučujuća, te su pojasnili da ne veruju baš previše Ernstovim tvrdnjama u sudnici, budući da on, kako su rekli, svoje iskaze prilagođava trenutnoj situaciji. Članovi Libkeove porodice Markusa H. smatraju saučesnikom i veruju iskazu Štefana Ernsta koji je tokom suđenja tvrdio da je H. s njim bio na mestu zločina i da je on Libkea konfrontirao s njihovim prigovorima.

Advokat udovice i Libkeovih sinova je u sudnici govorio i o radu Službe za zaštitu ustavnog poretka, kojoj je prebacio da je zakazala. Država „ne sme nikada više da bude slepa na desno oko ili da naivno reaguje”, rekao je on. Nakon serije ubistava od strane NSU se mislilo da se država probudila, kazao je. Libke je primio bezbroj poruka mržnje i pretnji nakon što je podržao gradnju jednog centra za smeštaj izbeglica, rekao je advokat njegove porodice – „ali niko to nije primetio”.