„Doznake su presušile, šta ćemo sad? Pandemija je pogodila 800 miliona ljudi koji su direktno zavisili od novca iz inostranstva…“ Veliko istraživanje u novom Njujork tajmsu na srpskom – poklon uz svaki Nedeljnik

LONDON – Već više od deset godina, Flavijus Tudor je delio novac koji bi zaradio u Engleskoj sa svojom 82-godišnjom majkom u Rumuniji. Redovno je slao keš pomoću kojeg je kupovala lekove.

U junu se taj tok obrnuo. Njegova majka poslala mu je pare kako bi mogao da plati račune.

Pošto je imao i kašalj i groznicu u jeku pandemije, Tudor (52) nije mogao da dolazi na posao u jednom staračkom domu. Zato je njegova majka posegnula za svojom penzijom, koju je zaradila kao bibliotekarka u jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope, i poslala keš svom sinu, koji ga je željno čekao u jednoj od najbogatijih zemalja na svetu.

„Baš su teška vremena“, kaže on. „Osećam se pogubljeno.“

Širom planete, pandemija je ugrozila vitalnu arteriju finansijske podrške za stotine miliona porodica – takozvane doznake koje radnici-migranti u bogatim zemljama šalju kući.

Prošle godine, migranti su poslali u svoje domovine rekordnih 554 milijarde dolara, što je više od tri puta od pomoći koju su zajedno izdvojile napredne zemlje, pokazuju podaci Svetske banke. Ali doznake će, po svemu sudeći, pasti za petinu tog iznosa ove godine, što je najveće smanjenje u istoriji.

Taj pad predstavlja katastrofu i znači da će pandemija, kako stvari stoje, dovesti do prvog globalnog rasta siromaštva od Azijske finansijske krize 1998. Ove godine, između 40 i 60 miliona ljudi će pasti ispod granice ekstremnog siromaštva. Prema kriterijumima Svetske banke, to znači da žive sa 1,90 dolara dnevno ili manje.

Smanjenje doznaka je i posledica krize koja je obuzela svet i kobni predznak nevolja koje će tek doći. Zemlje u razvoju čine 60 odsto svetske privrede na osnovu kupovne moći, prema Međunarodnom monetarnom fondu. Manje trošenje u siromašnijim nacijama znači i da će čitav svet sporije rasti.

Kao i pandemija koja ga je donela, tako je i pad u doznakama globalan. Evropa i Centralna Azija će zabeležiti pad od skoro 28 odsto u novcu koji se šalje kući, dok će u podsaharskoj Africi biti pad od 23 odsto. Južna Azija pašće za 22 odsto, a Bliski istok, Severna Afrika, Latinska Amerika i Karibi više od 19 odsto.

Ukupno gledano, pandemija je teško pogodila plate 164 miliona migrantskih radnika koji izdržavaju najmanje 800 miliona rođaka, kažu Ujedinjene nacije.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 13. avgusta

U novom broju čitajte i:

• Nemački ekstremisti imaju najgori scenario
• Aja Sofija je sada Erdoganova odgovornost
• Jastrebovi raspiruju razdor Kine i Amerike
• Stižu brzi testovi na koronu
• Najveća misterija: Koliko je virus stvarno smrtonosan?
• Kako se tuče Šarliz Teron
• Šta Džim Keri zamera Holivudu
• Hoće li se turisti vratiti u Evropu i kada?

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs