Samo u Beogradu, tokom prve nedelje marta registrovano je 13.335 obolelih od akutnih respiratornih infekcija, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje. Epidemiolozi upozoravaju da je ovogodišnja sezona gripa teža, duža i sa većim brojem obolelih u odnosu na prošlu godinu. Slični podaci stižu i iz evropskih zemalja, a u SAD je zabeležen rekordan broj bolnički lečenih pacijenata usled komplikacija gripa u poslednjih 10 godina.
Koliko grip može biti opasan, kakve sve komplikacije može izazvati, ko su najugroženiji pacijenti, razgovaramo sa dr Aleksandrom Barać, infektologom, kliničkim asistentom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počasnim članom vodećeg Evropskog udruženja za infektivne bolesti (ESCMID),
„Svake godine od virusa gripa oboli 1/3 opšte populacije, dok mnogo veći broj bude zaražen ali ne razvije simptome. Oko pet miliona obolelih u svetu razvije teške forme bolesti, a komplikacije gripa dovode do preko 650.000 smrtnih ishoda godišnje. Najviše su ugroženi stariji od 65 godina, ali su pod povećanim rizikom i deca“, objašnjava naša sagovornica.
Oprez za decu i trudnice
Koliko grip može biti opasan kada su u pitanju deca, govori podatak da je samo ove sezone, u Americi od gripa umrlo 85 dece, od kojih mnoga nisu imala pridružene bolesti, dok su u Australiji, deca mlađa od 16 godina, činila više od polovine bolnički lečenih pacijenata sa komplikacijama gripa. Pod ozbiljnim rizikom svakako su hronični bolesnici, ali i trudnice.
„Nevakcinisane trudnice su rizična grupa, jer promene u imunološkom sistemu, na srcu i plućima tokom trudnoće umanjuju imunološki odgovor, čime je povećan rizik od razvoja teškog kliničkog oblika gripa, koji može dovesti i do komplikacija kod ploda. U rizičnu grupu spadaju i pacijenti sa hroničnim bolestima srca, pluća, dijabetesom, sistemskim imunološkim bolestima, HIV-om itd. Virus gripa zahteva oprezniji pristup, praćenje pacijenta, pregled pluća, jer su komplikacije od nelečene infekcije virusom gripa ozbiljnije u odnosu na komplikacije od drugih sezonskih respiratornih virusa“, ističe doktorka Barać.
Antivirusnu terapiju treba započeti što pre, najbolje u prvih 48 sati nakon pojave simptoma, što se pokazalo kao ključno i u prethodnim epidemijskim talasima gripa i virusa SARS-CoV-2. Međutim, ozbiljan problem predstavlja razvoj antivirusne rezistencije, pa se pokazalo da su svi virusi gripa koji cirkulišu u aktuelnoj sezoni rezistentni na antivirusne lekove adamantana. Otuda stalna potreba za novim terapijskim mogućnostima i važnost novih lekova koji nam stižu za lečenje virusa gripa – objašnjava doktorka Barać.
Ugroženi i pluća i srce
Grip se uglavnom leči pod nadzorom izabranog lekara u kućnim uslovima. Ali u slučaju teške forme bolesti, neophodno je bolničko lečenje.
„Najčešće ozbiljne komplikacije gripa vezane su za respiratorni sistem i dele se u četiri kategorije: virusna pneumonija, sekundarna bakterijska pneumonija, egzacerbacije hroničnih plućnih bolesti i sinuzitis. Simptomi pneumonije su kašalj, povišena telesna temperatura, ubrzano i plitko disanje, mučnina i povraćanje, naročito kod male dece. Ako se odmah ne leči, može preći u klinički tešku formu sa znacima respiratorne insuficijencije“, kaže naša sagovornica.
Teški oblici upale pluća nisu jedine komplikacije gripa koje ugrožavaju život.
„Česte su i kardiološke komplikacije gripa, pre svega miokarditis, odnosno upala srednjeg sloja srčanog zida, i perikarditis ili upala vrećastog tkiva koje okružuje srce. Ove komplikacije počinju uglavnom sa blagim simptomima, poput bržeg zamaranja, otežanog disanja, zatim pojavom bola u grudima, ali ako nisu na vreme prepoznate i lečene, mogu dovesti do aritmije i srčanog udara“, upozorava Aleksandra Barać.
Stalna potreba za novim terapijama
Razvoj antivirusne rezistencije, odnosno otpornosti virusa na postojeće lekove, ozbiljan je problem.
Antivirusnu terapiju treba započeti što pre, najbolje u prvih 48 sati nakon pojave simptoma, što se pokazalo kao ključno i u prethodnim epidemijskim talasima gripa i virusa SARS-CoV-2. Međutim, ozbiljan problem predstavlja razvoj antivirusne rezistencije, pa se pokazalo da su svi virusi gripa koji cirkulišu u aktuelnoj sezoni rezistentni na antivirusne lekove adamantana. Otuda stalna potreba za novim terapijskim mogućnostima i važnost novih lekova koji nam stižu za lečenje virusa gripa – objašnjava doktorka Barać.
Probleme možete sprečiti
Najbolja prevencija komplikacija gripa je vakcinacija, i u Srbiji su Nacionalnim programom imunizacije obuhvaćene sve rizične kategorije stanovništva.
„Često nailazimo na otpor u vezi sa vakcinacijom protiv gripa uz rečenicu ‘Vakcinisao sam se prošle godine a ipak sam se razboleo’. Benefit vakcinacije protiv gripa je isti kao protiv COVID-19, a to znači da vakcinacijom umanjujemo šansu za razvoj ozbiljnih komplikacija bolesti. Zbog toga je važno da se vakcinišemo pred svaku zimsku sezonu, s obzirom na to da svake godine imamo novi soj virusa gripa“, poručuje dr Aleksandra Barać, infektolog.
Piše Aleksandra Gazivoda
Tagovi
