Doktorka Ana Banko je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, objasnila da, posmatrano sa naučnog aspekta, postoji nekoliko pokazatelja zašto bi treća doza vakcine protiv koronavirusa bila korisna.
Ona je ispričala je da je na Institutu koronavirus ispitivan u periodu od juna do oktobra prošle godine, kada je Srbija, ali i veći deo zemalja, bio zatvoren tokom jedinstvenog drugog talasa u Evropi kada je bilo zatišje.
„Interesantno je primetiti kako se virus menja u lokalnoj zajednici, gde ima puno širenja, a da oko vas je faza mirovanja jer ste izolovani zbog zatvorenih granica. Pokazano je da je Srbija u tom periodu imala neku svoju dominirajuću varijantu, koja ne spada u varijante za zabrinutost. Postoji lokalna dominacija drugačija od drugih. Dokazali smo mutaciju koja je kasnije pokazana kao deo varijanti za zabrinutost, recimo kalifornijske“, rekla je virusološkinja.
Prema njenim rečima, na genomu virusa primećuje se period domantnog lokalnog širenja virusa i to do septembra.
„Tada je počelo regionalno širenje, da se otvaraju granice, i na virusu se tada vidi mešanje i uticaj sa drugim varijantama koje su postojale oko nas. Mi epidemiološkim merama odnosno vakcinacijom utičemo da suzbijamo varijabilnost, mešanje virusa i sprečavamo da dobijamo neku varijantu koja bi bila opasnija od delte, koja se brže širi“, navela je dr Ana Banko.
Navela je da je pokazano da reakcija na vakcinu – stvaranje antitela koje može da se izmeri – opada ili se nedovoljno stvara u populaciji ljudi preko 80 godina, i to kod onih koji su primili RNК vakcinu.
„Pokazano je da kod inaktivisanih vakcina, npr. kod onih iz Кine, Sinofarm i Sinovak, nakon šest meseci titar antitela pada ispod graničnih vrednosti koje su oni arbitrarno odredili, pa to indirektno ukazuje da će treća doza biti neophodna“, napomenula je dr Ana Banko, docentkinja na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Takođe, dodala je, pokazano je da se adekvatan imunološki odgovor ne stvara kod imunokompromitovanih pacijenata – onih koji boluju od neke autoimune bolesti, tumora, koji su na imunosupresivnoj terapiji.
„Poslednja studija Fajzera pokazala je da se treća doza pokazala kao efikasnija, da samo 40 odsto ovih pacijenata stvara antitela posle druge doze, a posle treće, primljene 60 dana nakon treće doze, čak 70 odsto. Oni su možda najzačajniji kandidati za primanje treće doze“, ukazala je dr Ana Banko.
Кada je reč o trećoj dozi vektorskih vakcina, kao što su Astra-Zeneka i sputnjik, pokazalo se da treća doza diže ćelijski odgovor, rekla je dr Ana Banko.
Takođe, navodi, pokazano je da građani koji su preležali koronu, a onda vakcinisani, posle vakcine imaju duže trajanje imuniteta, što to znači da je vakcina za njih bila „buster“.
Objašnjava da za sada ne postoji studija koja je kod iste populacije merila kako bi to treća doza vakcine različitog proizvođača postigla efekat.
„Ne treba insistirati na trećoj dozi kod svih, i ne očekujemo da će svi biti kandidati za tu treću dozu, ali pažljivom strategijom i definisanjem ključnih grupa će se s vremenom polako stvarati kandidati“, objasnila je docentkinja na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju.
Tagovi
