Suzan Šeridan je čula za ChatGPT, ali ga nikada ranije nije koristila. Zbog toga je prvo pitanje koje je čet-botu sa veštačkom inteligencijom postavila glasilo ovako: „Natečenost lica, bol s jedne strane i bol u zubu“.
Obratila se čet-botu u trenutku kada joj je bilo potrebno hitno rešenje.
Desna strana lica joj je bila opuštena, a glava ju je toliko bolela da nije mogla da je nasloni na jastuk.
Dan ranije, kada je primetila prve simptome, muž ju je odvezao u hitnu pomoć, koja je tri sata udaljena od njihove kuće. Međutim, lekar je vratio kući rekavši da su simptomi benigni, piše The New York Times.
ChatGPT se nije složio sa tim.
Jedno od mogućih objašnjenja za njene simptome, rekao joj je čet-bot, jeste Belova paraliza. Ako je to slučaj, potrebno je hitno lečenje kako bi se izbegla trajna oštećenja.
Još jednom je otišla u hitnu, a doktor je potvrdio sumnje čet-bota, dao joj steroide i lekove protiv virusa. Na kraju se uglavnom izlečila.
„Ne želim da zamenim lekare – verujem u odnos lekar-pacijent i u zdravstveni sistem“, kaže Šeridan (64) suosnivačica organizacije za zastupanje bezbednosti pacijenata.
„Ali ponekad lekarima ne ide za rukom“, dodala je.
Ljudi poput Šeridan sve češće posežu za veštačkom inteligencijom kako bi utvrdili uzrok pojedinih simptoma, saznali za opcije lečenja i proverili tvrdnje svojih lekara.
Otprilike jedna od šest odraslih osoba, i oko četvrtina mlađih od 30 godina, koristi čet-botove za pronalaženje medicinskih saveta i informacija, najmanje jednom mesečno. To je pokazalo najnovije istraživanje KFF-a, neprofitne organizacije za istraživanje zdravstvene politike.
Zapravo se još uvek malo zna o tome na koji način ljudi koriste veštačku inteligenciju, kada su u pitanju medicinske informacije.
Dr Atev Mehrotra, istraživač javnog zdravlja i profesor na Univerzitetu Braun, koji proučava upotrebu čet-botova sa veštačkom inteligencijom u svrhu lečenja, kaže da su stručnjaci već shvatili koliko ljudi već koristi tehnologiju da odgovori na zdravstvena pitanja.
„Bio sam prilično zapanjen tako visokom stopom“, navodi on u anketi KFF-a.
Dr Benjamin Tolčin, bioetičar i neurolog na Medicinskom fakultetu u Jejlu, kaže da mu po nekoliko ljudi, od kada je ChatGPT postao javno dostupan 2022. godine, svakog meseca govori da koristi čet-bot kako bi ispitalo svoje stanje.
Njegovo mišljenje je da je to alat koji je pomogao da se pacijenti informišu o svom stanju i dostupnim opcijama lečenja. Ali, dodaje, četbot ima i svoje nedostatke.
Problem nije samo to što AI može da pruži korisnicima pogrešne ili nepotpune medicinske informacije, već i to što oni odgovaraju sa određenom vrstom autoriteta, što može da navede ljude da im poveruju.
„Čet-bot može da da informacije koje deluju dosta ubedljivije od onih koje mogu da pronađu guglanjem“, rekao je on.
Jedan od njegovih pacijenata, na primer, koristio je čet-bot da pronađe opcije za lečenje nakon što su lekovi koje je pio prestali da deluju.
Među predloženim tretmanima bila je transplantacija matičnih ćelija – opcija koju pacijent još nije razmatrao.
Doktor Tolčin je morao da objasni porodici punoj nade da je transplantacija matičnih ćelija u potpunosti eksperimentalni tretman, a ne opcija koju bi bilo koji neurolog preporučio, što je detalj koji čet-bot nije spomenuo.
Za studiju KFF-a, manje od 10 procenata ispitanika reklo je da veruje da ume da razlikuje istinite i neistinite informacije koje generiše AI čet-bot.
„Ovo je sredstvo koje vam trenutno može pomoći da rešite neku dilemu, međutim, nikako mu ne treba pristupati kao sto posto istinitom, verovati u sve što napiše i isključiti sopstveni mozak“, kaže dr Tolčin.
Tagovi
