Dr Davorin Radosavljević: Kako je koronavirus uticao na dijagnostiku u onkologiji

Pandemija koronavirusa uticala je na dijagnostiku i lečenje obolelih od karcinoma u Srbiji. Na već neveselu sliku onkologije u našoj zemlji, koju karakteriše veoma veliki procenat tumora otkrivenih u odmakloj fazi bolesti zbog kasnog javljanja lekaru i usporene dijagnostike, nadovezala se u protekloj godini i globalna pošast. Masovna kovid epidemija usporila je procese dijagnostike lečenja svih kategorija bolesnika, uključujući onkološke, i u našoj zemlji, kaže dr Davorin Radosavljević, rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u intervjuu za Nedeljnik.

„O ovim dodatnim negativnim posledicama pandemije bruji cela svetska onkološka zajednica – procene su da je za gotovo 50 odsto novoobolelih u razvijenim zemljama proces dijagnostike bio usporen, što će se nesumnjivo negativno odraziti na dalji tok bolesti kod pacijenata i pogoršati ukupnu sliku o opterećenju malignim bolestima.

Činjenica da su kapaciteti naše zdravstvene službe od marta 2020. bili angažovani pre svega u funkciji borbe protiv kovid pandemije, iako razumljiva, svakako će imati negativne posledice po efekte lečenja u onkologiji. Manje prvih pregleda, manje operacija ranih stadijuma, usporena radiološka dijagnostika – sve to vodi povećanom broju pacijenata u odmaklim stadijumima bolesti i ozbiljnijoj prognozi takvih bolesnika.

Ipak treba naglasiti da su radioterapija i hemioterapija u našoj zemlji za sve vreme trajanja pandemije primenjivane u punom obimu, a na Institutu za onkologiju i radiologiju operisalo se bez zastoja. Sagledavajući pre svega obim posla i sve do sada postignuto, moram biti ponosan na svoje kolege i zaposlene, naročito medicinske sestre i tehničare, koji su zaslužni što smo radeći pod udarom pandemije, sa preko 300 obolelih kolega, ostvarili i više nego u prethodnim godinama.“

Kakve su očekivane posledice ovog trenda? Da li se nakon pandemije očekuje porast broja slučajeva dijagnostikovanih u kasnom stadijumu?

Da, već sada sve govori u prilog tome! To se vidi na konzilijarnim pregledima, po broju pacijenata kojima se ne može predložiti specifično onkološko lečenje, već se upućuju na terapiju simptoma i suportivnu terapiju u nadležne centre i domove zdravlja.

Ovo je veoma naporna borba za pacijente i njihove porodice, i poražavajuće je kada nakon već dovoljno teškog puta do dijagnoze i svih traženih nalaza čuju da neće biti hemioterapije ili zračenja. Ali, kao što i sugerišu vaša pitanja, ovi trendovi će se ubrzo pretočiti u upozoravajuće brojeve, što će verujem pokrenuti sve odgovorne i dovesti do većih ulaganja i dodatnih napora da se situacija popravi.

Koliko je za ishod lečenja važno otkrivanje bolesti u ranim stadijumima? Na koji način organizovati skrininge i povećati obuhvat stanovnika koji dolaze na preventivne preglede?

Rano otkrivanje je uvek najvažnije! Kada bi to, međutim, bilo tako jednostavno, mi danas ne bismo vodili ovaj razgovor. Nije se u našem narodu uzalud odomaćila sintagma „podmukle bolesti“, imajući u vidu da se neki tumori, poput tumora pluća i mozga, ne otkrivaju lako u ranim stadijumima. Ipak, za lekare i zdravstveni sistem nema predaje.

Nekada je, dok se još verovalo parolama, u svakoj ambulanti pisalo „Bolje sprečiti nego lečiti!“, a danas imamo procese organizovanih skrininga za karcinome dojke, grlića materice i debelog creva, sa krajnje nezadovoljavajućim odzivom. Ovo jeste posledica nedovoljne energije i dobre organizacije sistema da na vreme i efikasno prihvati sve pacijente, ali i inercije dobrog dela stanovništva. Kao da je provera svog zdravlja nametnuta obaveza, a ne briga o mirnijoj budućnosti, ili o budućnosti uopšte.

Kada je među faktorima rizika i genetika, kao što je slučaj kod karcinoma jajnika, na koji način se može preduprediti razvoj bolesti?

U slučaju karcinoma jajnika govorimo o BRCA1/BRCA2 genetskom testiranju zdravih, što je složen poduhvat, usmeren ne samo ka aktuelnim pacijentima nego i njihovim potomcima, sa ciljem otkrivanja rizika od obolevanja. I upravo zbog činjenice da neće svi pojedinci sa mutiranim BRCA genom razviti malignu bolest može se pomoći srodnicima pacijenata da uz pomoć stručnjaka procene rizik za obolevanje, pre svega od karcinoma dojke i jajnika. Stručnjaci treba da procene i strategiju mogućeg preventivnog lečenja takvih ispitanika.

Sa druge strane, jasno je preporučeno da žene sa dijagnostikovanim epitelijalnim ovarijalnim karcinomom određenih karakteristika urade genetsko testiranje na BRCA1/BRCA2, nezavisno od njihove kliničke slike ili pojave bolesti u familiji. Ovo je danas standard, jer posedujemo molekularno ciljane lekove koji su moćni inhibitori štete nastale delovanjem mutiranih BRCA gena, i koriste se u terapiji ovih pacijenata, i u našoj zemlji.

Imajući u vidu da u Srbiji postoji svega nekoliko relevantnih centara za dijagnostiku i lečenje karcinoma, na koji način se pacijentima u ovim okolnostima može olakšati pristup informacijama i relevantnim stručnjacima?

Onkologija u Srbiji zaista mora da se demetropolizuje, iako moraju postojati tercijarni centri koji imaju snagu odlučivanja u svim situacijama, naročito za složene puteve lečenja. To je jedan aspekt, jer podrazumeva suštinsku pomoć pacijentu, bez obzira na to gde živi, ako se proceni da postoji potreba za lečenjem u tercijarnom centru.

S druge strane, ogroman broj pacijenata širom zemlje ima potrebu da sazna dopunske informacije o svojoj bolesti, a u poplavi internet medicine, dragocena je živa reč lekara, pravi savet, uputstvo kojim se promoviše dobra klinička praksa. Na ovaj način izbegle bi se nepotrebne strepnje i dileme pacijenata, njihovi pogrešni izbori, pre svega kada je reč o alternativnim pristupima lečenju, i postiglo ono suštinski vredno – odnos poverenja sa lekarom, što je moćan faktor uspeha lečenja.

Upravo sa ovim ciljem, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije aktivno radi na otvaranju savetovališta za pacijentkinje obolele od karcinoma jajnika, koristeći moderne tehnike komunikacije.

Koliko inovativne terapije mogu da učine u lečenju karcinoma? Gde se nalazi Srbija u poređenju sa zemljama Evrope kada je u pitanju dostupnost terapija?

Inovativne terapije su značajno promenile prognozu mnogih bolesnika u onkologiji, pre svega onih koji imaju određene molekularne alteracije i na njih sintetisane molekularno ciljane lekove. Uspesi su stalni, jedna po jedna subpopulacija bolesnika sa odmaklim malignim tumorima dobija nove, biološke, molekularno ciljane terapije.

Neke od najznačajnijih lekova ove nove klase naš RFZO je stavio na Listu lekova, a posao oko inoviranja Liste je dinamičan, jer Republička stručna komisija za citotoksične i molekularno ciljane lekove redovno inovira svoje prioritete za stavljanje na Listu, i u tome je u stalnoj komunikaciji sa RFZO. Upravo je u toku proces proširenja Liste, i verujem da će se mnogi značajni onkološki lekovi sada naći u redovnoj primeni, na trošak RFZO, i u našoj zemlji. Raduje stalnost tog procesa, i spremnost Fonda da se veoma angažuje u povećanoj dostupnosti inovativnih lekova za naše pacijente.

Konačno imamo značajne inovativne lekove za lečenje karcinoma pluća i kod nas, ali koliko je po vašem mišljenju neophodno još inovativnih lekova za karcinome staviti na listu?

Zaista je nekoliko suštinski korisnih inovativnih lekova za karcinom pluća na Listi lekova RFZO od prošle godine. Mi danas lečimo jednom tabletom dnevno, ili jednom infuzijom na tri nedelje, preko 30 odsto pacijenata sa odmaklim nesitnoćelijskim karcinomom pluća, i postižemo rezultate veoma slične onima u velikim svetskim centrima. Ovi uspesi su dodatni motiv našoj upornosti da se borimo za još više inovativnih lekova za naše pacijente, svuda u onkologiji gde postoje mogućnosti uspešnog lečenja.