Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok mortaliteta u Srbiji. Na koji način ovakve zdravstvene prilike utiču na ekonomiju zemlje?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kardiovaskularne bolesti (KVB) vodeći su uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji, gde je prema podacima iz 2021. godine čak 56.000 ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 41% svih uzroka smrti. Istraživanje zdravlja stanovnika Srbije iz 2019. godine utvrdilo je da svaki deveti stanovnik u Srbiji ima povišene masnoće u krvi i svaki jedanaesti ima koronarnu bolest ili anginu pektoris.
Od ukupnih troškova zdravstvene zaštite u Srbiji oko 16% je potrošeno na lečenje bolesti krvotoka, uglavnom u formi reaktivnog lečenja pacijenata. Jasno je da ovakve zdravstvene prilike imaju negativan uticaj na pacijenta, ekonomski sistem, zdravstveni sistem i društvo u celini. Pojedini pacijenti zbog niske zdravstvene kulture i neblagovremenog upravljanja parametrima svog zdravlja žive kraći, manje kvalitetan i manje produktivan život. Ekonomski sistem zbog dominacije reaktivnog u odnosu na proaktivni pristup zdravstvu, trpi ogromne troškove ex-post tretiranja hroničnih nezaraznih bolesti. U EU, čak 70% ukupnih troškova zdravstvene zaštite čine troškovi tretiranja hroničnih nezaraznih bolesti. U pitanju su direktni medicinski troškovi (npr. terapija ili operacija), indirektni medicinski troškovi (npr. rehabilitacija pacijenta) i indirektni nemedicinski troškovi (npr. odsustvo sa posla pacijenta i niža produktivnost rada). Zdravstveni sistem je opterećen brojem pacijenata, koji formiraju veliki pritisak na medicinsku infrastrukturu i medicinsko osoblje. Konačno, celo društvo pati zbog rasta stope mortaliteta u uslovima negativnih demografskih tokova.
Da li dodatno ulaganje u prevenciju KVB predstavlja trošak za budžet u zdravstvu ili investiciju?
Svako ulaganje u zdravstvenu prevenciju je investicija sa najvećom mogućom stopom prinosa, zbog ogromnih ušteda koje prevencija u praksi kreira. Često dominira troškovni pristup koji poredi alternativne terapije na bazi apsolutnog troška i tada uvek pobeđuje jeftinija opcija, koja ne mora biti vrednija za pacijenta, ekonomski sistem, zdravstveni sistem i društvo. Na primer, lek A može koštati 20 evra više po jednom terapijskom ciklusu u odnosu na lek B, ali zato može kreirati višestruko veće uštede kroz manje troškove hospitalizacije, rehabilitacije ili apsentizma sa posla. Preporuka je da gledamo odnos između troška i koristi i da na bazi toga zaključujemo šta je povoljnija opcija.
Daćemo jedan primer baš u oblasti KVB, koji pokazuje kako ulaganje u prevenciju štedi novac a daje veću korisnost. U 4 od 5 slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB). Jedan od glavnih faktor rizika za razvoj aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je povišen nivo LDL holesterola (kolokvijalno poznatog kao „loš“ holesterol) i dužina trajanja izloženosti ovom faktoru. ASKVB je uzrokovana nakupljanjem masnih naslaga (plakova) u arterijama. Za formiranje plaka je potrebno vreme, pa je bolest često neprimetna ili sa vrlo blagim simptomima, sve dok plak neočekivano ne pukne ili potpuno začepi krvni sud, što može uzrokovati srčani ili moždani udar. U velikom broju slučajeva, bolest nije dijagnostikovana sve dok ne dođe do kardiovaskularnog događaja.
Ako je vodeći uzrok ASKVB visok nivo LDL holesterola, onda preventivnim upravljanjem nivoom ovog parametra, možemo da sprečimo nastanak ASKVB, a time i značajno smanjimo verovatnoću nastanka moždanog i srčanog udara. Pored ishrane, fizičke aktivnosti, pušenja i drugih faktora, na LDL se može uticati i određenim medikamentima, koji preventivno mogu držati nivo LDL holesterola pod kontrolom, naročito kod pacijenata koji imaju tzv. nasledni holesterol.
Sa socioekonomskog aspekta, šta je rešenje da se negativna statistika u oblasti kardiovaskularnih bolesti promeni?
Videli smo na jednom primeru šta može biti jedno od rešenja. Ako bi se promovisala kultura sistematskih pregleda i blagovremenog merenja LDL holesterola i medikamentoznog upravljanja njegovim nivoom, mogao bi se značajno smanjiti broj srčanih i moždanih udara. Time bi se smanjio broj smrtnih slučajeva, broj pacijenata koji bi se reaktivno lečio, troškovi operacija, lekova i rehabilitacija, broj propuštenih radnih dana ili radnih sati.
U širem smislu, veoma je pohvalno što je Fond za zdravstveno osiguranje uvideo važnost uvođenja inovativnih lekova u raznim terapijskim oblastima. Bilo bi korisno da se sagleda prostor za širenje liste inovativnih lekova u segmentu kardiovaskularnih oboljenja, imajući u vidu da je u pitanju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. Neophodno je da se udruženim naporima države, zdravstvenih radnika i udruženja pacijenata omogući ostvarenje vodećih principa strategije za kontrolu i prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti, među kojima je KVB vodeći uzrok smrti u populaciji. Ova strategija je kompatibilna sa globalnim akcionim planom Svetske zdravstvene organizacije „25×25″ koji ima za cilj smanjenje preranog mortaliteta od KVB i drugih nezaraznih bolesti za 25 posto do 2025. godine.
Tagovi
