Direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član Kriznog štaba za borbu protiv pandemije COVID-19 Vladimir Petrović izjavio je da kraj epidemije može da bude proglašen kada 28 dana ne bude zabeležen nijedan slučaj zaraze i dodao da je „još rano za odjavu“.
Petrović je za portal Nova.rs rekao da o proglašenju kraja epidemije u Srbiji po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti odlučuje Ministarstvo zdravlja, koje je i proglasilo epidemiju bolesti od većeg epidemiološkog značaja.
„Obično se, u redovnim uslovima bez pandemije, primenjuje pravilo da prođu dva maksimalna inkubaciona perioda bez registrovanih slučajeva bolesti, nakon čega se odjavljuje epidemija – dakle, 28 dana bez slučajeva“, rekao je Petrović i dodao da to u situaciji kada je proglašena pandemija može biti promenjeno pa se sa odjavom može čekati do kraja pandemije.
Prema njegovim rečima, činjenica je da će tokom leta biti dosta asimptomatski zaraženih osoba i neki od njih će imati pozitivan PCR test, i to će dati sliku da je bolest stalno prisutna i da se nisu stekli uslovi za odjavu.
„Kada bismo posmatrali samo prirodan tok epidemije, ona bi se mogla odjaviti kada prođe svoj vrhunac odnosno kada se 60-70 odsto ukupne populacije prokuži i stekne imunitet a epidemija krene u prirodno gašenje. U svakom slučaju, ostaje da se situacija prati i proceni u narednom periodu, kao i da se uzmu u obzir preporuke SZO. Još je rano za odjavu“, kazao je Petrović.
On je rekao da postoje dve kategorije ljudi koji bi trebalo i dalje da primenjuju mere socijanog distanciranja i da vode računa da se ne zaraze – hronični bolesnici i populacija u kolektivnim smeštajima.
„U prvu spadaju hronični bolesnici koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i povišen krvni pritisak, hroničnih plućnih bolesti, dijabetes melitusa, gojazne osobe i osobe koje boluju od malignih neoplazmi. U drugoj grupi su najstarije osobe koje su u gerontološkim centrima, kao i druga lica u kolektivnom smeštaju koja su na dugotrajnom lečenju bez obzira na uzrast“, objasnio je Petrović.
Govoreći o vakcini protiv COVID-19, Petrović je rekao da je već sada jasno da je najpotrebnija osobama starijim od 50 godina i da potreba raste prema starijim uzrastima, a biće neophodna i hroničnim bolesnicima.
Dodao je da očekuje da će „najkasnije na proleće“ biti razvijena vakcina, a mogla bi da se primeni na jesen 2021. godine, ako se istraživanjima pokaže bezbednom i efikasnom kod ovih grupa.
Petrović je ocenio da antivakcinalni lobi nije jak, već je samo agresivna kampanja koju vode, a kako je ocenio, biće prisutni onoliko koliko im mediji budu davali prostora da iznose svoje stavove.
Prema njegovim rečima, faktor koji će imati više uticaja na pojavu eventualnog drugog epidemijskog talasa jeste nivo kolektivnog imuniteta u populaciji, pre svega kod mlađih od 50 godina, pa i onih do 60 godina starosti.
Kako je rekao, nivo kolektivnog imuniteta od 60 odsto, a neki u svetu tvrde i već od 40 odsto prokuženosti celokupne populacije može da bude dovoljan da epidemijskog talasa i ne bude i da zdravstveni sistem neometano pruža zdravstvene usluge građanima.
„Zemlje na južnoj polulopti ulaze u jesen i zimu. Ukoliko iskuse široku rasprostranjenost i visok intenzitet aktivnosti virusa, odnosno masovne epidemije, moguće je da nam se virus na jesen vrati, što bi bilo slično kretanju gripa“, kazao je Petrović.
Ocenio je da je Srbija dobro prošla, da je uspešno odgovorila na epidemijski talas i da svi mogu biti zadovoljni dosadašnjim rezultatima.
Petrović je rekao da u Kriznom štabu nije bilo nesuglasica i naveo da je u toku svake sednice donošen zaključak sa kojim su se svi saglasili i koji je izlazio ka sistemu i u javnost.
„Ako je i bilo različitih izjava u javnosti na određene teme, pre će biti da se na istu stvar gledalo iz različitog ugla i da se posledično davao drugačiji komentar, ali je cilj i strategija koja je primenjena uvek bila jedna te ista“, rekao je Petrović.
Za Vladimira Petrovića je epidemiolog Zoran Radovanović rekao da je „naš najveći radno aktivni poznavalac epidemiologije zaraznih bolesti“.
„Mislim da sam bio prisutan u javnosti onoliko koliko je trebalo i koliko je to od mene traženo. Imajući u vidu ogroman obim posla kojem je služba kojom rukovodim bila izložena, nisam ni imao puno vremena na raspolaganju za odnose sa javnošću. Osim toga, smatram da je dovoljan broj kolega bio na raspolaganju i iznosio potrebne informacije u javnost, te da su gradjani bili u dovoljnoj meri informisani“, kazao je Petrović.
Petrović je i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, šef Katedre za epidemiologiju.
(Beta)
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
