Stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji su među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope. Zašto je to tako, da li je prevencija ključna ili utiču i drugi faktori i o drugim važnim pitanjima govorio je u intervjuu za Nedeljnik.rs Pofesor dr Lazar Popović, sa Instituta za onkologiju Vojvodine.
Što se tiče karcinoma grlića materice primarna i sekundarne prevencija su ključ smanjenja smrtnosti od ove bolesti. U razvijenim zemljama Zapadne Evrope gotovo da žene više uopšte ne umiru od ove bolesti. Prvo, zbog redovnog odlaženja kod ginekologa na preventivne, skrining preglede, a drugo što je sve veći procenat devojčica vakcinisano HPV vakcinom koja sprečava pojavu infekcije i posledično stvaranja karcinoma. Ako bi u Srbiji samo postavili adekvatan skrining, značajno bi se smanjila stopa umiranja“, kaže dr Lazar Popović govoreći o stopi umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji koje su među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.
Sa druge strane, dva su osnovna razloga za veću stopu smrtnosti od karcinoma dojke. Prvo, naravno, ono što stalno spominjemo, rana dijagnostika kroz skrining programe i drugo manja dostupnost inovativnih terapija u odnosu na razvijene evropske zemlje, ali u poslednje vreme u regionu.
I ono o čemu se malo govori, a izuzetno je bitno. Maligne bolesti su u Zapadnoj Evropi i SAD od prošle godine na prvom mestu kao uzrok smrtnosti stanovništva. Kod nas su još uvek iza kardiovaskularnih bolesti, sa tendencijom da vrlo przo izbiju na prvo mesto. Na Medicinskim fakultetima u Srbiji još uvek imamo programe stare po više decenija gde onkologija nema zavidan broj časova. Potrebna je promena edukacije lekara od opšte prakse, preko drugih specijalizacija do uže specijalizacije iz onkologije. Tek kada poboljšamo edukaciju imaćemo i bolje rezultate i efikasniju borbu za bolje uslove.
Kada uporedite stanje u svetu i u Srbiji po pitanju karcinoma dojke, gde smo mi po obolevanju i po načinu na koji se bavimo ovim problemom?
Mislim da je hirurško lečenja karcinoma dojke u Srbiji na visokom nivou. U poslednje vreme nabavljeni su i novi aparati za zračnu terapiju te su liste čekanja daleko manje. Ono gde možemo bolj, je uspostavljanje adekvatnih skrining programa, što nije lako i ako danas počnemo adekvatno da organizujemo skrining tek za desetak godina možemo imati značajan obuhvat preventivnim pregledima, a tek za 20 manju smrtnost. Šta možemo uraditi brzo? Staviti na listu lekova inovativne terapije in a taj način poboljšati stopu izlečenja agresivne forme Her2-pozitivnog karcinoma dojke, al i značajno produžiti život našim pacijentkinjama sa HR-pozitivnim, metastatskim karcinomom.
Koliko je napredovalo lečenje karcinoma dojke u Srbiji, kako stojimo sa inovativnim terapijama u lečenju, koliko kaskamo za svetom?
Za određene grupe pacijentkinja, kao što je Her2-pozitivan metastatski karcinom dojke, imamo sasvim solidan broj dostupnih terapija. Sa druge strane, još uvek nisu na listi CDK4/6 inhibitori, koji su standard lečenja u gotovo svim evropskim zemljama, pa i zemljama okruženja. Nažalost, gotovo uvek kasnimo sa dostopnušću lekova nekoliko godina za razvijenim svetom i nadamo se da će se to uskoro promeniti i da ćemo barrm dva puta godišnje razmatrati proširenje liste za pacijente sa malignim bolestima, jer je napredak onkologije veoma brz.
I metastatski karcinom dojke je danas izlečiv. Koliko se tu napredovalo u Srbiji?
Ne možemo baš govoriti da je metastatski karcinom dojke u potpunosti izčlečiv. Međutim, ono što je postignuto inovativniom terapijama je da ovu bolest od fatalne koja je brzo donosila smrtni ishod našim bolesnicama pretvorimo u hroničnu bolest koju mnogo godina kontrolišemo sa očuvanim kvalitetom života. Ako pogledate šećernu bolest, većinu kardiovaskularnih bolesti, bubrežne bolesti, sve su to uslovno rečeno neizlečive bolesti koje se godinama i decenijama kontrolišu lekovima. To je cilj i kod metastatskog raka i sve više uspevamo u tom cilju.
Čujemo upozorenja da ćemo imati eksploziju malignih bolest zbog pandemije koronavirusa jer je prevencija i kontrola zapostavljena. Koje simptome niko od nas ne sme da ignoriše i koje preventivne preglede treba obavljati kako bi se minimizirao rizik od metastaze karcinoma?
Pojavu čvora u dojci, krvarenja i iscedka iz dojke, ginekološke simtome koje traju dugo, uvećanja limfnih čvorova, krvaranje u stolici i sl. su alarmi zbog kojih pacijent treba da se javi lekaru uprkos pandemiji. Mi, na Institutu za onkologiju Vojvodine se možemo pohvaliti da smo sve vreme pandemije radili, čak i kada je 70% osoblja bilo na bolovanju zbog kovida i na taj način se trudili da pomognemo najteže obolelim pacijentima u Vojvodini.
Tagovi
