„Loša strana ruske vakcine bi bila ako su omanuli i ako se prikaže da vakcina nosi neočekivane rizike. To bi bio udarac za sve ostale, jer bi se u populaciji stvorio otpor i mnogo veća opreznost i zakonodavci bi bili oprezniji“, rekao je epidemiolog Zoran Radovanović za TV N1.
Kako kaže Radovanović, vest o vakcini ga je iznenadila i misli da je to hrabar potez.
„Marketinški je interesantno, postignut je cilj, ceo svet priča o vakcini, a oni vole da budu prvi. Ima stratešku dimenziju, uvereni su u uspeh vakcine mada su je testirali na samo 38 ljudi, očekivalo se da taj broj bude višestruko veći. Poštoiji šest stepenica u razvoju vakcine. Treći su klinička ispitivanja i ona se sastoje iz tri faze. Rusi su prvu završili, druga treba da se obavi na više stotina ljudi, treća na više hiljada pa i desetina hiljada, a oni su odmah licencirali vakcinu. Četvrti korak je licenca, a peti masovna proizvodnja. Oni veruju da neće biti iznenađenja. Ali prekršen je normalan sled događaja“, objasnio je Radovanović.
Na pitanje šta bi bili rizici, Radovanović je naglasio da se nada da do njih neće doći.
„Dešavalo se sa sličnim vakcinama, čak i sa nekim koronavakcinama koje se koriste u veterinarskoj medicini, ako dobro ne odaberete antigen i vakcinišete populaciju, onda može da se desi da prirodno zaražavanje ili naredna doza vakcine dovede do mnogo burnije reakcije nego što bi se očekivalo. Međutim, ovde je dobro odabran antigen i nadam se da do toga neće doći, ali iznenađenja su uvek moguća i zato je striktno predviđen postupak koji mora da se sledi“, naveo je.
Kako je rekao, obično je praksa pokazivala da je od početka prvih istraživanja do masovne vakcinacije prolazilo i više od 10 godina.
„Sada je tehnologija drugačija, slične vakcine su već ispitivane za bliskoistočni respiratorni sindrom, tu se već radilo na vakcini i ima određenih iskustava. Mnogo se polaže nade, postoje izvanredne vakcine protiv tetanusa, protiv malih bogionja. Ovde ja očekujem da bude mnogo inferiornija, da bi stepen zaštite mogao da bude malo bolji od vakcine protiv gripa, dakle oko 60-70 odsto. Vakcina protiv malih boginja, tu zaštita traje zvanično deset godina, a i mnogo duže, ovde bi se očekivalo da dužina zaštite bude kraća od vakcine protiv velikog kašlja tri, četiri ili pet godina“.
Kada je u pitanju trenutna epidemiološka situacija, Radovanović kaže da ne veruje u podatke koji se saopštavaju i da misli da su daleko od realne situacije.
„Složio bih se da je bolje nego što je bilo, a koji su stvarni brojevi obolelih to zna samo mali broj ljudi koji o tome odlučuje“, rekao je on.
Podsetio je da su početkom maja prioritet bili izbori, kada je, smatra, Krizni štab praktično raspušten.
„Desilo se ono što je neminovno – predizborni skupovi, utakmica, proslavca titule i broj potencijalnih izvora zaraze se kumulirao i to je eksplodiralo. Još osećamo posledice tog nerazumnog akta. Smanjiće se broj zaraženih do kraja meseca. Septembar je rizik jer dolaze đaci, studenti, to je sve potencijalna opasnost, ali mora da se živi i naći će se neko rešenje. Verujem u stav sindikata prosvetnih radnika i lekara, izaći će sa nekim razumnim stavom koji je realan. Da se čuje glas nastavnika koliko je u praksi primenjivo, mora da se nađe kompromis između rešenja sa epidemiološke i prosvetne strane“, kaže Radovanović.
Tagovi
