Profesor Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže za Nedeljnik da ima osnova sa epidemiološke tačke da se razmatra polazak u školu, ali napominje da preduslov za bilo kakvo kvalifikovano odlučivanje predstavlja uvid u epidemiološku situaciju.
„Ona je u ovoj zemlji, nažalost, poznata samo nekolicini ljudi. Već pet meseci vodi se dvostruko knjigovodstvo na način da su sa stvarnim stanjem upoznati članovi Kriznog štaba i Vlade Srbije, dok se ostatku populacije nude krivotvoreni podaci. Samo naivan ili korumpiran stručnjak može da uzme zdravo za gotovo zvanične iskaze o zaražavanju, umiranju i procentu zaraženih građana Srbije. Brojevi zaraženih su nam nepoznati, jer ih, usled razbuktavanja epidemije u predizbornom periodu, nismo ni nastojali da sagledamo: lakše oboleli su vraćani kućama bez testiranja, a članovi domaćinstva hospitalizovanih pacijenata i njihovi bližnji nisu aktivno otkrivani. Zbog skrivanja žrtava kovida-19, sahranjivanih u limenim sanducima, još dugo ćemo se stideti. Isto važi i za nastojanja da se procenat pozitivnih nalaza veštački drži ispod pet odsto. Tako se zbrajaju PCR i serološki testovi (ovi poslednji se često rade na početku bolesti, kada ne mogu da budu pozitivni), a uz to se zbirno prikazuju novozaražene osobe, građani podvrgnuti kontrolnom testiranju posle 14 i više dana, kao i zdravi putnici za inostranstvo. Uz tu ogradu mogu da kažem da, ukoliko prikazano stanje nije drastično falsifikovano (a očekuje se da su podaci ipak bliži istini nego što su ranije bili), ima osnova da se, bar s epidemiološke tačke gledišta, razmatra polazak u školu 1. septembra, naravno uz sve mere opreza i razređenja smeštaja (stoga bi imalo smisla i da časovi za različite razrede počinju sa po petnaestak minuta razmaka, pa se učenici različitih uzrasta ne bi sretali ni na ulasku u školu, ni po izlasku iz nje, a ni tokom odmora“, kaže Radovanović.
No, ne može odluka da zavisi samo od epidemiologa, dodaje. U proces razmatranja tog važnog pitanja moraju da budu uključeni prosvetni radnici, pedagozi, sociolozi i drugi stručnjaci, kao i, razumljivo, roditelji, dodaje.
„Nažalost, kasnilo se sa razmišljanjem o početku školske godine, a uz prave sindikaliste u prosveti pojavio se i njihov režimski pandan. I prethodna vlast je bila sklona da ostacima autentičnih sindikata parira stvaranjem takozvanih vladinih nevladinih organizacija (GONGO). Da zaključim: školska godina će početi 1. septembra, bez toliko potrebnog konsenzusa. Mnogi prosvetni radnici i roditelji su koliko skeptični, toliko i zbunjeni nedostatkom potrebnih razjašnjenja. Bar ponegde valja očekivati upadljiviji porast učestalosti obolevanja od kovida-19, ali mere moraju da budu krojene prema lokalnoj situaciji. To znači da se, na osnovu pomnog praćenja, odluke donose ne samo za region već i samo za određene škole.“
– Da li je odluka o početku školske godine 1. septembra bila dobra
– Zašto je postavljanje upitnika roditeljima samo skidanje odgovornosti
– Kako se prosvetni radnici spremaju za nastavu
– Mogu li deca da se drže i poštuju „protokole“
– Šta kažu iskustva iz inostranstva i iz prošlosti
– Koliko je kovid-19 stvarno opasan po mališane
VELIKO ISTRAŽIVANJE: ŠTA ĆE NAM DONETI 1. SEPTEMBAR, ZA NOVI NEDELJNIK SU GOVORILI PROSVETARI, BIVŠI MINISTRI, LEKARI…
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
Ivan
Jeste, prikazano stanje je falsifikovano, i to ,, DRASTIĆNO,,. Jedni ,, stručnjaci,, kažu: Umrlo je od virusa mnogo više nego što su vlada Srbije i krizni štab objavili. Drugi ,,stručnjaci,, kažu da je mnogo manje umrlo od virusa nego što je zvanično objavljeno. Treći kažu da od virusa niko nije ni oboleo ni umro - jer virus i ne postoji. Srbija - brod ludaka.
Natasa
Vrtici rade od sredine maja. Ne secam se da je uopste postavljeno pitanje da li je to ok ili ne. Za skolu se postavlja. Ako neko moze da me uputi u cemu je razlika, bila bih zahvalna.
Finesa
Bravo Natasa, muka mi je vise od ove drame oko pocetka skolske godine!