Dr Sanja Hromiš o teškoj astmi, terapijama i savetima: Neprestana borba za dah

Obolelima od teške astme svaki dan predstavlja borbu za dah. Ovo oboljenje predstavlja najteži podtip astme, i pogađa čak 16 miliona odraslih i dece širom sveta, od čega skoro polovina nema kontrolu nad svojom bolešću. Uprkos primeni visokih doza inhalacionih kortikosteroida i drugih lekova koji se koriste u lečenju astme, oni svakodnevno imaju simptome i često doživljavaju pogoršanje stanja, koje se uglavnom završava hitnom hospitalizacijom. O situaciji sa teškom astmom u Srbiji, kao i o dostupnim terapijama, razgovarali smo sa dr Sanjom Hromiš, rukovodiocem Klinike za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Većina ljudi ne zna za razliku između astme i teške astme, a o teškoj astmi se generalno malo zna u široj javnosti. Koje su to osnovne karakteristike ove bolesti?

Oboleli od astme povremeno i iznenada dobijaju napade gušenja, nedostatka vazduha, sviranja u grudima i kašlja. Ovi napadi mogu biti blaži i proći bez lečenja ili nakon primene tzv. „pumpica“ za brzo otklanjanje simptoma, a izvan ovih epizoda oboleli se obično osećaju potpuno zdravo i nemaju tegoba. Ovakva priroda bolesti stvara lažni osećaj sigurnosti da se bolest može uvek kontrolisati. Treba znati da se gušenja mogu pojačavati uprkos primeni lekova kada je neophodna hitna intervencija Službe hitne medicinske pomoći ili bolničko lečenje. U prošlosti smo skoro svakodnevno viđali pacijente sa teškim pogoršanjima koja su neretko bila i životno ugrožavajuća. Uvođenjem inhalacijskih kortikosteroida u terapiju astme došlo je do drastičnog smanjivanja teških napada. Danas se lečenje astme sprovodi lokalnom primenom niskih doza lekova koji se nalaze u inhalerima, u narodu poznatim kao pumpice, koji su bezbedni za dugotrajnu primenu i kod većine pacijenata obezbeđuju kontrolu svih manifestacija astme.

Pacijenti sa teškom astmom nisu te sreće! Standardni lekovi nisu dovoljno efikasni, simptomi bolesti su jače izraženi i češće prisutni, gušenja se javljaju gotovo svakodnevno, a teška pogoršanja bolesti i više puta godišnje. Da bi se bolest makar delimično stavila pod kontrolu, neophodno je primenjivati visoke doze standardnih lekova, a neretko i tablete kortikosteroida u dužem periodu. Nesreća je što ovakvo lečenje ima svoje negativne posledice i udruženo je sa pojavom umora, mišićne slabosti, sklonostima ka infekcijama, gojaznošću, povišenim krvnim pritiskom i drugim bolestima. Na ovaj način zapravo samo „gasimo vatru“ koja se zove astma, ali ostaju duge i trajne posledice kako same bolesti, tako i njenog lečenja.

Ukratko, astma je bolest koja se može držati pod kontrolom ukoliko se pacijenti redovno leče i imaju zdravi stil života. Suprotno, teška astma ostaje nekontrolisana uprkos redovnom lečenju i astme i pridruženih bolesti, izbegavanju rizičnih činilaca koji mogu pogoršati bolest i svih ostalih napora.

Koliko je teška astma česta i da li je njen uzrok genetika, način života, ili se može javiti nevezano za bilo kakve predispozicije?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i epidemiološkim studijama, teška astma se javlja u oko 3% svih pacijenata sa astmom. Možda vam se učini da broj i nije tako značajan, ali se zapravo radi o najmanje 6.000 odraslih pacijenata u Srbiji. Deca takođe mogu imati tešku astmu, pa bi ovome trebalo dodati i mališane.

Genetika svakako ima uticaja, zna se da je rizik veći kod dece čiji roditelji imaju astmu, ali se bolest može ispoljiti i kod osoba koje je nemaju u svojoj porodičnoj istoriji. Današnji stil života, svakodnevni stres, urbana sredina, aero-zagađenje i štetne navike doprinose nastanku bolesti, pa je ona češća u visokorazvijenim područjima, ali se javlja i u ruralnim sredinama. Astma može biti prisutna godinama pre nego što se ispolji teška forma ili može biti teška od samog početka. Pacijenti svojim stilom života mogu doprineti težini bolesti, virusnoj infekciji ili velikoj iznenadnoj stresnoj situaciji takođe, ali često nismo u stanju da pronađemo šta je bilo presudno u nastanku teške astme.

Kako izgleda život nekoga ko boluje od teške astme?

Tešku astmu mogu dobiti svi, mladi i stari, oni koji su do juče mogli da stignu svuda i urade sve, bivši sportisti, brižni roditelji, savesni radnici. Često je teško prepoznati obolele, jer se ne razlikuju od zdravih ljudi. Ovi do juče aktivni članovi društva odjednom počinju da izostaju sa posla i porodičnih druženja. Teško im je da objasne da više nisu u stanju da obavljaju sve dužnosti, da ne mogu da isprate decu u njihovim aktivnostima ili da pomognu roditeljima. Zapravo, ovi pacijenti imaju stalne tegobe, navikavaju se da žive sa osećajem nedostatka vazduha i stezanja u grudima, krive sebe što su malaksali i nemaju dovoljno snage. Napadi astme se mogu javiti bilo kada, na poslu, godišnjem odmoru ili porodičnom slavlju, pa se radije odlučuju da ostanu kod kuće i polako se izoluju. Česta bolovanja neretko dovode do gubitka posla zbog čega se suočavaju sa egzistencijalnim problemima ili sebe teraju da rade i onda kada za to nisu sposobni, pa se iscrpljuju da krajnjih granica. Mladi nisu u stanju da se koncentrišu na učenje, odustaju od daljeg školovanja i traže manje zahtevne poslove. Zdravim ljudima je teško da ih razumeju, jer su oboleli limitirani u svojim aktivnostima čak i onda kada vam kažu da se osećaju „jako dobro“. Najveći problem je što ovim tegobama nema kraja, ako je danas teško, izvesno je da će sutra biti još teže. Napadi astme su najgori, gušenja su toliko jaka i dugotrajna da izazivaju nemoć i strah od bliske smrti. Ovakve dramatične epizode predstavljaju samo vrh ledenog brega, jer iza njih ostaje zamor, iscrpljenost i bojazan od novog napada. Pacijenti vrlo često ostaju neshvaćeni, usamljeni, uplašeni i tužni. Teško ih razumeju oni koji nikada nisu ostali bez daha.

Koji su sve načini lečenja dostupni pacijentima koji boluju od ove bolesti?

Lečenje teške astme zahteva potpuno razumevanje bolesti, pacijenta, njegovih potreba i problema. U lečenje se moraju uključiti multidisciplinarni timovi lekara, jer je astma često udružena sa drugim bolestima koje je pogoršavaju ili ona pogoršava i izaziva druga oboljenja. Teška astma nije jedinstvena bolest, u njenoj osnovi mogu postojati različiti imunološki poremećaji koje je potrebno što preciznije odrediti, jer od toga zavisi koje lekove možemo primeniti. Zbog toga se inicijalna procena i započinjanje lečenja uvek sprovodi u visoko specijalizovanim ustanovama, takozvanim centrima za tešku astmu. Ovakvi centri se nalaze u svim delovima Srbije, a organizovani su u okviru Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, Klinike za plućne bolesti KCS u Beogradu, Klinike za alergologiju KCS u Beogradu, Klinike za pulmologiju u Kragujevcu i Klinike za pulmologiju u Nišu.

Nakon inicijalne procene i korekcije svih faktora rizika koji se mogu korigovati, lečenje se započinje prvo standardnim lekovima za lečenje astme, prema evropskim i svetskim protokolima, kako bi se pokušala uspostaviti kontrola bolesti. Ukoliko ovakav pristup ne dovede do željenih rezultata, razmatra se mogućnost uvođenja biološke terapije. Biološka terapija je inovativna metoda lečenja, takozvana precizna medicina kojom se blokiraju tačno određeni delovi imunološkog odgovora koji su odgovorni za razvoj i tok bolesti. Ovakva ciljana terapija, uz standardne lekove za astmu, može dovesti do potpunog povlačenja svih manifestacija astme, a pacijenti se ponovo vraćaju normalnom životu, postaju radno sposobni, funkcionalni u svojim porodicama i socijalno aktivni. Primena ovih lekova je izuzetno skupa, pa je opravdana samo u slučaju da su pacijenti i sami dovoljno motivisani i spremni na redovno lečenje i promene navika koje ih ugrožavaju. Dužina primene bioloških lekova zavisi od postignutih terapijskih efekata koji se redovno kontrolišu i prate.

U visokorazvijenim zemljama primena bioloških lekova je počela pre skoro jedne decenije, a zdravstveni fond Srbije je prepoznao značaj ovakvog lečenja od 2018. godine i omogućio njihovu primenu. Kod nas se danas na raspolaganju nalaze tri različita leka, a odnedavno su u evropskim zemljama registrovana još tri leka, pa verujemo da će se i oni ubrzo pojaviti na našem tržištu. Nažalost u ovom trenutku nisu svi pacijenti sa teškom astmom pogodni za primenu bioloških lekova, međutim rezultati najnovijih istraživanja obećavaju da će se uskoro pronaći rešenje i za njih.

Šta biste savetovali nekome kome je upravo postavljena dijagnoza teške astme?

Teška astma je zaista teška i iscrpljujuća bolest, ali je poslednjih godina postignut veliki napredak u njenom razumevanju i lečenju. Pacijenti nisu sami, postoje čitavi timovi lekara koji se trude da im pomognu i olakšaju bolest. U Srbiji se lečenje teške astme sprovodi prema najnovijim svetskim smernicama i protokolima, a dostupni su i inovativni, biološki lekovi. Od 2020. godine aktivno je i „Udruženje pacijenata sa teškom astmom“, pa savetujem svima da se priključe i povežu sa ljudima koji ih najbolje mogu razumeti i sa kojima mogu podeliti brige, savete i iskustva. Nemojte odustajati! Redovno lečenje, fizička aktivnost, regulacija telesne mase i lečenje pridruženih bolesti u velikoj meri mogu pomoći da se simptomi astme ublaže i tok bolesti promeni nabolje, a inovativna terapija daje veru u budućnost i novu nadu za kvalitetan život obolelih od teške astme.