„Ova trenutna epidemiološka situacija, kada bi se ovako održalo sa dobrim padom, da dođemo do još boljih rezultata, da smanjimo broj obolelih i što je još važnije preminulih, onda ćemo imati uslove da uđemo u miran period“, rekao je za TV Pink epidemiolog dr Branislav Tiodorović, a prenosi Blic.
On napominje da ipak nema opuštanja, jer se virus i dalje održava.
„Ako kažemo da se u kliničkim centrima otpušta više nego što se prima, to znači da bi trebalo sve da bude dobro, ali nije to baš tako. Ima dosta pregleda, a kada ima dosta pregleda i pored toga što je prijem manji od pre 15-ak dana, to svede na trećinu onoga što smo imali pre 15 dana i govori da se virus održava. Ovo vlažno vreme mu odgovara da se održava posebno gde se ne poštuju mere“, objasnio je Tiodorović.
Kako je istakao, stanovnici naše zemlje koji su ostali da letuju u Srbiji, ipak ne poštuju epidemiološke mere onoliko koliko mi trebalo.
„Veliki broj ljudi je ostao u zemlji, nije otišao na more. Iako mi volimo more, taj odlazak je kao velika žal što nismo otišli, ali veliki broj ljudi je ostao po banjama, planinama, jezerima. Tamo mnogo ljudi boravi, po informacijama koje dobijamo, slabije se koriste maske. Ipak se ne pridržavaju distance i na neki način pitanje je i dezinfekcije, govorim uslovno. Pratimo situaciju, da bi mogli za 15-ak dana da kažemo jesmo li je stavili potpuno pod kontrolu. I da ocena bude nesigurna, jer je virus još tu, ali da je pod kontrolom i da se spremimo za 1. sepetembar kada deca kreću u škole. Mlađi idu u školu, a delimično i onlajn, dok stariji više onlajn i preko televizije. Prema tome, to bi bio važan, prelomni trenutak“, naglasio je Tiodorović.
On se osvrnuo i na testove koji su potrebni za odlazak u Crnu Goru.
„Ovo što se traži za Crnu Goru, PCR test negativan, a eliza pozitivan, to znači da ste preležali koronu, pa prema tome niste kao izvor infekcije bitni. Bilo je grešaka i povratka sa granice. Dešava se, to znaju infektolozi, pulmolozi koji prate bolesnika, da nekad i ako je prošlo 15 dana od mogućeg izlečenja da nemaju „igg“ pozitivan test, odnosno da nemaju dokaz da je stvoren dovoljan titer antitela i da je preležana korona“, objasnio je Tiodorović.
Govorio je i o tome koliko je tačno da antitela štite samo određeni period.
„Mi ne znamo još o virusu sve i što moramo da znamo. Sada ovo sve traje, ušli smo u šesti mesec. Od decembra u Kini, pa osam meseci. Nema podataka da antitela opstaju osam meseci, svi daju pretpostavke. Verovatno na osnovu praćenja titer antitela, seroloških analiza, eliza tesotva, može se pretpostaviti da li će opstati duže. Moći ćemo da znamo kada sve prođe, sve epidemije se ocenjuju tek kada se završe. Nijednu nismo mogli da odradimo u potpunosti dok se nije završila. Nekad traje godinu, dve, tri, prema tome isto znamo kod gripa. Oni koji su preležali za to se zna, unazad 100 godina pratimo grip. Zna se koliko su zaštitna antitela sigurna, kod vakcinacije kažemo osam do 10 meseci. Svake godine se treba vakcinisati protiv gripa“, objasnio je on.
Govoreći o polasku u školu, Tiodorović je istakao da je to bitan i preloman momenat za društvo i da je zasnovano na nekoliko faktora.
„U stručnom delu Kriznog štaba imamo zajednički stav i tu nema dileme, da je potrebno da deca pođu u školu što je zasnovano na nekoliko faktora. Prvi jeste povoljnija epidemiološka situacija. Da krene novi pik ne bi išli u školu nego bi se nastava pratila onlajn, tu dilemu odmah da raščistimo. Praćenje epidemje svakodnevno će nam ukazivati na to šta se dešava. Drugi faktor potreba, nema razvoja sociopsihološkog mladog organizma posebno od 1 do 5 razreda ako se ne omogući da se druže, da budu u školi pod nadzorom, svi pamtimo učitelje i to nam ostaje celog života. To je bitno za razvoj mladog organizma u sociopsihološkom smislu, moramo znati da je to važan postupak koji se ne može izbeći. Treći faktor je spremnost društva, pre svega mislim na prosvetne radnike, njihova spremnost da rade pod drugačijim uslovima, da budu pripremljeni da funkcionišu na najbolji mogući način. Nije im lako, to je težak posao“, istakao je on.
On je naglasio i da je vrlo značajna uloga roditelja u celoj situaciji.
„Treba da razmišljaju prvo o zdravlju deteta, da bude sigurno. I da nema korone, dete koje kreće u prvi razred treba da se razmišlja o tome kako da ode, kako da se vrati iz škole, da li će biti sve kako treba“, objasnio je Tiodorović.
Tagovi
