Prijatelji koji su godinu dana u vezi, pozvali su mene i Resku da im budemo medijatori oko nesuglasica koje sami nikako ne uspevaju da reše. Pre par meseci počeli su da žive zajedno a to je baš onaj trenutak kada razlike krenu da izbijaju kao male boginje. Odjednom počnu da svetle u mraku, da zuje i škripe. Ona je došla na ideju da baš nas dvoje budemo ti medijatori jer ih oboje podjednako poznajemo a i zajedno smo već šest godina. I mi smo imali jednu takvu osobu pre nekoliko godina, zajedničkog prijatelja, samo što ga mi nismo pozvali već je sam ušetao u naš odnos i počeo da preispituje sve što vidi, da upire prstom i buši plikove.
Prekopao je po svemu čega se dočepao i svaki put kada bismo se rastali od njega, svađali bismo se kao sumanuti oko svega što nas čini različitim. Razgolitio nam je odnos toliko da su mogle, poput stidnih dlaka, da se vide samo razlike. Kao da je otvorio Pandorinu kutiju, da ne kažem nešto gore od toga. Niko nije znao u čemu je stvar i niko nije imao lošu nameru ali čupali smo se za kosu i grebali noktima nekoliko dugih nedelja. Mačevali smo se sve dok nismo istupili oštrice a onda smo odjednom i bez najave, krenuli jedno drugom da ližemo rane. Trebalo nam je vremena da primetimo da su svađe samo odjednom prestale, makar te mesnate i krvave, i da je naš odnos postao deblji za sedam slojeva.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
