U takvoj situaciji, sa slabim i podeljenim liderima i strankama, sa iskustvom neuspešnog bojkota izbora iz 1997. godine, opozicija se našla u istoj dilemi kao što su današnji protivnici režima: da li izaći na izbore ili ih bojkotovati.
Vuk Drašković je, kao predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO), po istraživanjima najjače opozicione stranke, predlagao bojkot izbora. Tražio je da se na izbore izađe tek kad se u državi stvore podnošljivi uslovi za izbore i kad male stranke podrže kandidata najveće stranke.
U isto vreme, dakle jul 2000, njegova stranka je zagovarala izlazak na lokalne izbore gde opozicija ima najveće šanse da pobedi. Osim u Beogradu i Novom Sadu, gde je opozicija imala šanse za pobedu, lokalni odbori SPO-a su se pripremali za izlazak na lokalne izbore u Inđiji, Bečeju, Kraljevu i Pirotu.
„Rezultat predstojećih i saveznih i lokalnih izbora u Srbiji već je utvrđen i Milošević će ga saopštiti po održavanju izbora. Taj rezultat je utvrđen i zbog toga što na izborima neće biti nikakve kontrole, što će biti terora, što neće biti omogućena demokratska izborna kampanja i, konačno, što će opozicija apsolutno biti u nemogućnosti da prebroji izbornu volju građana. Zašto ovo smatram? Učešće na ovakvim izborima predstavlja davanje legitimiteta kriminalnim promenama saveznog ustava bez predstavnika Crne Gore kao i davanje legitimiteta Miloševićevom režimu da nastavi svoju vladavinu. Kao najjača stranka opozicije mi bismo s pravom zahtevali od ostalih stranaka opozicije da podrže kandidata vodeće stranke i ako bi ga podržali, govorim uslovno, ako bi izbori bili demokratski, taj kandidat bi pobedio. Dok god ne bude tako, dok god bude u Srbiji onako kako nije nigde u svetu da male stranke traže od vodeće stranke da podržava njihove kandidate, da sledi njihovu politiku i njihove programe iza kojih stoji manjina građana, nikada nećemo pobediti Miloševića…
… Kada bi sva opozicija iz razloga koje sam pomenuo bojkotovala predstojeće izbore, onda bi se režim našao u teškoj situaciji da saopšti izbornu pobedu nad samim sobom. I mislim da je u ovom trenutku to jedini pravi odgovor represiji, diktaturi i terorizmu u Srbiji. Ne može se ići na izbore ukoliko nemate ni sigurnost života. Kako da ja vodim izbornu kampanju kada me na svakom mestu čekaju kamioni s peskom, kada me čekaju sa revolverima i kada se to zapravo čini gotovo uz ćutanje ostalih stranaka opozicije“, rekao je Drašković dva meseca pred izbore.
Deo teksta objavljenog u novom broju Nedeljnika
Tagovi
