Dr Džihan Abazović odlučio je da za Nedeljnik prvi put otvoreno odgovori na sva pitanja koja su se postavljala u javnosti kada je reč o bolnici BioCell.
On je za novi broj Nedeljnika govorio o svojoj karijeri i naučnom radu, o odnosu sa Milicom Đurđić, partnerkom Ane Brnabić, o svom bratu Dritanu Abazoviću, Crnoj Gori, Beogradu, vlastima…
Ali se vratio i na sam početak karijere…
Kako ste odlučili da upišete Medicinski fakultet i zašto ste se odlučili za Beograd?
Mi imamo jednu nepravedno zapostavljenu osobu u familiji, a to je moja i Dritanova sestra. I ona je studirala medicinu u Sarajevu. Svi smo bili izuzetno dobri đaci. Nismo imali baš jaku srednju školu u Ulcinju, ali to nije uspelo da ubije našu kreativnost i ambicije. Idealno školstvo gura u neke kalupe i ume da ubije kreativnost. Moj brat je, recimo, oduvek bio buntovnik. Pravi buntovnik koga su iz osnovne škole hteli da izbace. Oduvek se borio za nečija prava. Imao je problem sa vladanjem, ne zato što je bio incidentan već zato što se stalno bunio i borio za nečija prava.
Majka je insistirala da odem u Podgoricu, ali otac je rekao da, pošto ne može da me pošalje vani, barem idem u Beograd da mi majka ne bi slala pitu svake nedelje. Da se osamostalim. Imao je viziju da naučim još nešto pored škole. Upišem se na fakultet i tako to krene.
Vaš brat Dritan nije pokazivao slična interesovanja?
Pošto smo mi brata, nekako zbog tog njegovog vladanja, odbacili, ali u smislu neka upiše i radi šta god hoće, on nam je u jednom trenutku rekao: „Hoću da upišem političke nauke, i hoću da se raspravljam sa ljudima celoga života!“ Kad smo bili mali, recimo da je Dritan imao četiri ili pet godina, u velikoj dnevnoj sobi imali smo i TA peć. Dritan se popne na tu peć, drži nam predavanje i maše prstom.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. OKTOBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS. NA POKLON SVI ČITAOCI DOBIJAJU HIT MAGAZIN ISTORIJA
Tagovi
