Lopta se kotrlja lošom atinskom travom, a igrač u crveno-belom sa brojem 8 na leđima, u glavi premotava film sa beogradske šljake kada su svi bili samo dečaci. „Stanislave, okreni stopalo i udari loptu iz kuka.“ Udara. Lopta leti ka rezervnom golmanu jer prvog mrze i trener i kapiten. Pašće tik ispod prečke, tako deluje. U svečanoj loži supruga vođe vojne hunte vrisne i rukom sa čipkanom rukavicom prekrije usta. Jugoslovenski ambasador u Atini skine šešir u šoku. Golman se pruža koliko je dug i loptu ipak skreće u korner. Igrač sa brojem 8 juri po nju, stavlja je pored zastavice i zna da je to poslednja šansa. Ostalo je nekoliko sekundi. Okreće se, ali nema nikoga. Njegovi drugari sa beogradske šljake stoje kao kipovi fudbalske tragedije. Niko ne ide na korner. Sudija svira kraj.
Ta se groteskna slika podno Akropolja oslikala na platnu Zvezdine istorije 28. jula 1971. godine. Na semaforu je ostalo 3:0 za Panatinaikos i dogodilo se čudo nad čudima. „O muzo, nađi reči da bi se mogla opisati ova epopeja…“, uzvikivaće naslove mamurni atinski kolporteri u zoru, a Urgentni centar u glavnom gradu Grčke prijaviće više od 50 srčanih udara za vreme utakmice. Beogradska „Politika“ neće, ni u jednom dostupnom arhivu, imati sportsku rubriku u sutrašnjem broju. Nijednu reč o sportu. Rubriku ćutanja za pali san. Panatinaikos ide na Vembli u finale Kupa evropskih šampiona.
Prosečni navijač Crvene zvezde tog će proleća 1971. osetiti prve velike srčane smetnje, koje svaki EKG očitava kao bol usled nesrećnog poraza. Tako će početi crveno-bela epopeja, koja će se konačno završiti 20 proleća kasnije.
Polufinalni dvomeč Crvene zvezde i Panatinaikosa te 1971. ostaće obavijen velom misterije, oko njega će se rasplitati i zaplitati politički mitovi, lični nesporazumi i netrpeljivosti – Titovi naftni depoi u Solunu i odnosi sa grčkom vojnom huntom, droga u ručku ili u limunadi, novi semafor u Ljutice Bogdana 1A i plastični prekrivač za travu, ali i zajednički prijatelj Miljana Miljanića i Ferenca Puškaša, posrednik jedne velike avio-kompanije. Ono što je u Beogradu i Atini „opšte mesto“ i odavno ispričana priča, u redakcijama u Hamburgu, Londonu i Stokholmu potpuna je nepoznanica. Misterija za unutrašnju upotrebu.
CEO TEKST PROČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. APRIL
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG NEDELJNIKA NA POKLON DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“.
Tagovi
