Dubrovnik – Beograd, avgust 1983.
Jatov avion za Dubrovnik poleteo je iz Beograda u šest ujutru.
Nije to bio običan let – za većinu putnika verovatno jeste, tog avgusta 1983, kada je let iz Beograda za Dubrovnik još uvek mirisao na more – ali ne i za njih dvojicu.
Dvojica muškaraca sa prezimenom Ranković krenuli su da preuzmu telo svog mrtvog oca.
Možda su baš tokom tog kratkog leta razmišljali o 17 godina koje su proveli kao sinovi otpadnika, u strahu za njegov život; možda su se setili one policijske stanice postavljene baš preko puta njihove kuće; možda su baš tad razmišljali o apsurdu odrastanja na nišanu agenata službe koju je stvorio njihov otac; možda su baš u tom trenutku prestali da ih žuljaju pištolji koje su godinama nosili dok su živeli po principu da “uvek neko mora da bude uz Leku”…
A možda su se – ako jesu, sigurno im se javio i makar blagi osmeh – setili noćnih vožnji po Senjaku, kada bi pobegli agentima, te bi im došli (stariji sin Aleksandra Rankovića, Milivoje, poznatiji kao Mića, bio je, kažu, baš dobar vozač) iza leđa i ablendovali. Možda su se setili i jednog porodičnog putovanja, dosta ranije, u Dubrovnik, kada su svratili u Sarajevo – a kuda bi inače išli, čak i “ostrakizovani” Aleksandar Ranković i njegova porodica, nego na ćevape kod Ferhatovića. Asima Ferhatovića Haseta, legendarnog fudbalera FK Sarajevo opevanog u pesmi Zabranjenog pušenja “Nedelja kada je otišao Hase”. Kada su ušli u Hasetovu ćevabdžinicu, jednu od dve najpoznatije u Sarajevu, svi prisutni su ustali i aplaudirali Rankoviću. U vreme kada je pominjanje njegovog imena bilo automatska pozivnica na informativni razgovor.
Bile su to male pobede “poraženog Leke Rankovića”, o kojima su možda tog 19. avgusta 1983. godine razmišljali njegovi sinovi, stariji Mića i mlađi Slobodan, dok su putovali u Dubrovnik gde ih je čekala Rankovićeva supruga i Slobodanova majka Ladislava, poznatija kao Slavka, rođena Becele (majka starijeg Rankovićevog sina, narodni heroj Anđa Ranković, prva Lekina supruga, ubijena je 1942. u istočnoj Bosni u sukobu sa četnicima).
***
Ovako počinje knjiga „Aleksandar Ranković – srpski mit, jugoslovenska tragedija“, koju je napisao Veljko Miladinović. Cela knjiga objavljena je na sajtu Velikih priča, gde možete uživati u čitanju o životu druga Marka, koji je ponovo u žiži interesovanja javnosti.
Za one koji vole štampana izdanja i kolekcionarske primerke, svoj primerak možete kupiti na Nstore.rs
Tagovi
