Druga i poslednja debata Trampa i Bajdena pred predsedničke izbore: Rasprava o koronavirusu, stranim silama i rasizmu

Druga i poslednja debata između aktuelnog predsednika Donalda Trampa i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena održana je u u Nešvilu u Tenesiju.

Bajden i Tramp će se 3. novembra boriti za poziciju predsednika SAD, uz važnu napomenu da je u većini američkih saveznih država glasanje već omogućeno biračima, lično ili poštom, prenosi Asošiejted pres.

Za razliku od prve debate koju je bila sve osim argumentovane rasprave dvojice kandidata za predsednika SAD, a koja je obilovala prozivkama, uvredama i upadicama, poslednja je bila puno civilizovanija. Očito je pretnja „gašenjem mikrofona“ delovala na oba kandidata, naročito Trampa, koji je sklon dobacivanjima.

Štaviše, Tramp se znatno više kontrolisao nego što je bio slučaj tokom prve debate i nije puno prekidao Bajdena, dok demokratski kandidat predsedniku gotovo da nije ni upadao u reč.

Nije bilo većih kikseva ni s jedne strane, a Tramp je s nekoliko napada na Bajena, na primer prozivkom zbog sponzorisanja zakona za suzbijanje kriminala iz 1994. koji je disproporcionalno targetirao crnu populaciju, zasigurno dobio nekoliko bodova među nezavisnim biračima.

Bajden je, sa druge strane, profitirao na pitanjima o koronavirusu gde je ukazao na neadekvatni odgovor aktualne administracije na epidemiju u SAD.

Ukratko, Tramp je bio aktivniji i češće je bio u ofanzivi, dok se Bajden, pomalo ironično za „izazivača“ na izborima, više branio. Međutim, kandidat demokrata je izdržao bez gafova, bio je smiren u odgovorima, povremeno čak i duhovit, kao kada je Trampa nazvao „Abrahamom Linkolnom“.

Biračke baze oba kandidata će verovatno proglasiti pobedu, iako je utisak da debata suštinski nije promenila stečene pozicije u trci za Belu kuću. Takva raspodela više odgovara Bajdenu, pokazuju ankete. On trenutno, na nacionalnom nivou, ima oko 10 odsto veću podršku od Trampa, a vodi i u više ključnih „sving država“.

Naposletku, treba imati na umu i da je do sada glasalo više od 48,5 milionna Amerikanaca, što je 35,2 posto svih birača koji su izašli na izbore pre četiri godine.

Koronavirus

O tome kako bi vodio državu tokom iduće faze borbe protiv koronavirusa, Tramp je odgovorio da je po prognozama više od 2,2 miliona ljudi trebalo da umre od posledica boelsti.

„Ipak, smrtnost pada i mi se dobro borimo protiv skokova zaraze u nekoliko saveznih država, a za nekoliko nedelja ćemo imati i vakcinu protiv virusa“, rekao je Tramp.

„Ja sam imao koronu, ali sam se brzo oporavio i sada ljudi kažu da sam imun na koronavirus. Ovo je svetski problem, a mnogi čelnici drugih država čestitali su mi na tome kako se borimo protiv virusa“, dodao je on.

Bajden je odgovorio da je više od 200.000 Amerikanaca preminulo od posledica virusa.

„Dnevno imamo više od 70.000 novozaraženih i gotovo 1.000 preminulih. Još 200.000 Amerikanaca bi moglo umreti od ove bolesti pre nego što proizvedemo efikasnu vakcinu. Ja smatram da treba da nosimo maske, što Tramp nije radio, i ja imam plan kojim ćemo zaustaviti ovu epidemiju, za razliku od predsednika Trampa“, rekao je Bajden.

Tramp je na pitanje novinarke rekao da ne može garantovati da će vakcina protiv COVID-19 biti dostupna za nekoliko nedelja, ali je rekao kako veruje da će se to dogoditi. Bajden je podsetio da je Tramp još u martu tvrdio da će bolest već tada nestati, a to se nije dogodilo.

 „Čeka nas mračna zima, on uopšte nema plan“, rekao je Bajden.

„Kada smo znali da opasnost preti, predsednik je rekao da će virus nestati do Uskrsa. Čak i danas govori da je virus pod kontrolom, a preminuće još 200.000 ljudi.

Tramp je odgovorio da se „šalio“ s tim da će virus nestati i dodao je da je Kina kriva za virus.

Uticaj stranih sila na izbore

Na pitanje kako bi sprečio da se strane države, poput Rusije, Kine i Irana, upliću u američke izbore, Bajden je rekao da je to napad na „američki suverinitet“.

„Ja bih naterao te države da plate zbog toga. Oni me znaju i znaju da bih to napravio. S druge strane, Tramp i njegovi saradnici, poput Đulijanija, prihvataju pomoć stranih država u izborima“.

Tramp je Bajdena optužio da je primio 3,5 miliona dolara od Rusije, ali nije rekao kako, zašto i kada.

„Ja nikad nisam dobio novac od Rusije. Ja sam Ukrajini prodavao oružje, niko nije bio strožiji prema Rusiji od mene. Bajden i Obama su veliki deo Ukrajine prepustili Putinu. A setite se i užasnih e-mejlova o gomili novca koju su Bajden i njegova porodica zaradili u Ukrajini“, rekao je Tramp.

„Ja nisam primio ni dolar od strane države, ikada… A Tramp je samo Kini tokom jedne godine platio 50 puta veći iznos poreza nego što je platio u SAD. Što se tu događa? Zašto ne objaviš svoje porezne prijave umesto da pričaš o Rusiji“, upitao je Bajden Trampa.

Tramp je odgovorio kako čeka da mu „računovođe dozvole“ da objavi svoje porezne prijave.

 „Ja plaćam milione dolara u porezima svake godine“, rekao je Tramp i požalio da ga Porezna služba u SAD (IRS) tretira užasno.

Bajden je rekao i da Tramp četiri godine samo priča o tome kako plaća poreze, a nije ništa pokazao.

„Prestani da pričaš. Pokaži nam. Koliko si platio za porez“, rekao je Bajden.

Bajden je Trampu zamerio da se druži s čelnicima Severne Koreje i Rusije umesto s državama koje su saveznice SAD. Tramp je opet napao Bajdena tvrdeći da njegova porodica „prima milione od stranih sila“.

Na pitanje o tome kakav je njegov odnos s Kim Džong-Unom, Tramp je odgovorio da imaju dobar odnos.

„Imamo dobar odnos, nismo u ratu. On je dobar tip, možda malo drugačije razmišlja od mene, ali je ok“, rekao je Tramp.

Tramp tvrdi da mu je Obama ostavio „nered“ u odnosima s tom državom.

„Pokušali su da nešto urade sa Kimom (Obama i Bajden), ali nisu uspeli. On (Kim) nije voleo Obamu, nije hteo da sarađuje…“, rekao je Tramp.

„Imamo dobre odnose sa stranim državama i mislim da je to dobra stvar“, dodao je on.

Bajden je na pitanje o nuklearnom oružju Severne Koreje rekao da će njegova administracija „kontrolisati tu državu“.

Rasna diskriminacija

Na pitanje da li smatra da SAD imaju problema s institucionalnim rasizmom, Bajden je jasno rekao da imaju.

„Ljudi tamne boje kože suočavaju se s izazovima koje ne možete ni zamisliti. A ovaj predsednik napravio je sve moguće da dodatno sreže njihova prava“, rekao je Bajden.

Tramp je rekao da je Bajden 1994. doneo najgori mogući zakon za Afroamerikance.

„Ja sam napravio više za njih nego bilo koji predsednik u istoriji SAD, osim Linkolna. Dao sam njihovim studentima dugoročne kredite…“, rekao je Tramp.

Na pitanje što misli o pokretu „Black Lives Matter“ Tramp je rekao da su oni govorili neke ružne stvari i ponovio da nije sklon rasizmu.

„Ja sam dobar sa svim ljudima“, rekao je Tramp, dok je Bajden ironično dobacio: „Abraham Linkoln“.

Klimatske promene

Tramp je na pitanje o tome šta je napravio za zaštitu okoline u SAD rekao da sada imaju najbolje brojke emisija CO2 u poslednjih nekoliko godina.

„Pogledajte Kinu i Rusiju, to su prljave države. Mi smo čisti, mi smo čuda napravili za ovu državu bez da smo ugrozili industriju i na desetine hiljade poslova“, rekao je Tramp.

Bajden je rekao da su klimatske promene „egzistencijalna pretnja celom svetu“.

„Moj plan podrazumeva stvaranje milione čistih, zelenih poslova“, rekao je Bajden.