Kamala Haris i Donald Tramp suočili su se preksinoć, u prvoj predsedničkoj debati pred izbore u novembru. Potpredsednica mu je pružila ruku i predstavila se, ali i mnogim Amerikancima, koji je ne poznaju dovoljno.
S obzirom na to da je Tramp dugi niz godina u javnosti, može se reći da je malo njegovih stavova ostalo nepoznato.
Nakon prvih analiza, koje su objavljene juče, stručnjaci su nastavili da pregledaju snimke sa debate. Naravno, pristalice obe strane ubeđene su u to da je njihov favorit pobedio, ali se pojedini aspekti ipak mogu objektivno kvantifikovati, piše The Economist.
Mark Liberman, lingvista sa Univerziteta u Pensilvaniji, već dve decenije analizira politički jezik na Language Logu – blogu gde kvantifikuje ono šta drugi ljudi samo naslućuju.
Liberman je analizirao govore sa Nacionalne konvencije Demokratske stranke od prošlog meseca i otkrio da su Klinton i Kamala Haris koristili reč „ja“ u većoj meri nego što je to činio Tramp.
A o debati Tramp-Haris, Liberman ima tri zaključka.
Prvo, kao i u prethodnim debatama, Tramp je uspeo da nadmaši svog protivnika: govorio je ukupno 42 minuta, dok je Harisova imala 37. Sa 198 reči u minutu, u poređenju sa njenih 160. On se u više navrata „vraćao“, smenjivao i prekidao je.
Međutim, kako je Liberman utvrdio, u prethodnim nastupima, dakle, njenim odvojenim debatama, rečnik Harisove je bio znatno raznovrsniji. Na 4.000 izgovorenih reči koristila je 1.000 različitih, dok je bivšem predsedniku bilo potrebno 6.000 reči da dostigne istu ocenu. Verovatno zato što se često ponavlja.
Drugo, Liberman je analizirao koje reči je svako od dvoje kandidata koristio u najvećem kontrastu sa drugim.
Trampova najizrazitija reč bila je „oni“. Često je pokušavao da poveže Haris sa Bajdenom, predsednikom koga je ona zamenila na listi demokrata. U stvari, Tramp je koristio „oni“ skoro duplo više nego „ona“. Takođe je koristio „oni“ da izrazi bes prema pojedinim grupama, recimo imigrantima.
„Oni dolaze i zapošljavaju se. Preuzimaju gradove, preuzimaju zgrade, nasilno ulaze…“
Takođe je ponavljao neutemeljenu i kasnije non-stop ponavljanu priču o Haićanima u Ohaju: „Oni jedu pse… oni jedu mačke, jedu kućne ljubimce“. Druge najviše ponovljene Trampove reči bile su „dobro“, „loše“ i „milioni“.
Harisova je znatno više koristila reč „Amerika“ i „Amerikanac“, takođe je spominjala „Sjedinjene Države“ – otprilike tri puta češće nego Tramp. Bivši predsednik preferira reč „zemlja“, i obično je koristi u kontekstu „naša zemlja“ („oni prodaju našu zemlju“). Najizrazitija reč Kamale Haris, prema Libermanovoj proceni, bila je „posao“, a ništa manje korišćena je bila reč „porodica“.
Jedan od grafikona je pokazao koje prosečne visine tona su dva kandidata imala, kao i njihovu varijabilnost unutar svakog govora (što može biti grubi pokazatelj emocionalnog uzbuđenja).
Oba kandidata počinju sa nižim tonalitetom i sa manjom varijabilnošću, a onda, tokom debate, dostižu priličan raspon.
Trampov glas je bio najživlji (imao je veoma promenljiv tonalitet) kada su ga pitali da li se kaje zbog svog ponašanja tokom napada na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Harisova je završila debatu približnim tonom sa kojim je počela – niskim i stabilnim. Trampov glas je rastao dok je nizao optužbe poput: „šta su ovi ljudi uradili našoj zemlji“, „oni nam uništavaju državu“, „najgori predsednik“, „najgori potpredsednik u istoriji naše zemlje“. Ovo poslednje je ujedno bila i njegova završna rečenica.
Drugim rečima, Tramp je zvučao kao da još uvek pokušava da kontroliše svoj narativ, ili – kao neko ko je svestan da nije iskoristio sve prilike koje je mogao.
Tagovi
