Svet se u subotu, 7. oktobra okupio na društvenim mrežama – od platforme X (nekadašnjeg Twittera), preko Facebooka, Instagrama do TikToka, kako bi pratile vesti o Hamasovom napadu na Izrael iz časa u čas. Međutim, umesto da pronađu istinite i pravovremene informacije, dočekala ih je poplava dezinformacija koja je preplavila virtuelni prostor. Video snimak – u čijem se opisu tvrdi da je na njemu Hamasovo vojnik koji obara izraelski helikopter – zapravo je bio iz igre „Arma 3“, dok je drugi viralni snimak, koji je navodno prikazivao izraelske vazdušne napade u Gazi, verovatno prikazivao vatromet nakon fudbalske utakmice u Alžiru, piše CSIS.
Nažalost, poplava dezinformacija nije se širila samo putem video snimaka; mnogi korisnici – neki se predstavljajući pod pseudonimima, dok su drugi pravili lažne novinske agencije – objavljivali su stare slike ili pogrešne geografske lokacije kao trenutne prikaze nasilja u Izraelu i Gazi. Čak su i lažni izveštaji o dešavanjima u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući navodnu evakuaciju američke ambasade u Libanu i pomoć od 8 milijardi za Izrael, kružili internetom.
Napad Hamasa nije izazvao samo paniku u realnom svetu, već je doveo do eksplozije lažnih vesti, teorija zavere i dezinformacija na društvenim mrežama. I dok su mnogi novinari nastojali da pruže tačne informacije i pouzdane izvore tokom vikenda, korisnici na društvenim mrežama bili su suočeni s izazovom razdvajanja istine od laži. Nažalost, to nije bilo sve što je prvih dana rata opetrećivalo onlajn prostor – prisustvo botova dodatno je zakomplikovalo razdvajanje legitimnih izvora informacija od spinova.
Međutim, najveći problem je zapravo – paradoksalno svemu – to da su mnoge dezinformacije bile stvarne. Hamas je iskoristio haos na društvenim mrežama kako bi širio nasilne i uznemirujuće slike putem platformi kao što su X i Telegram, prateći trendove ekstremističkih organizacija koje koriste međunarodnu pažnju da promovišu svoje ciljeve ili šalju poruke.
Iako se platforma X hvalila blokiranjem nekoliko profila povezanih s Hamasom, mnogi korisnici su neovlašćeno delili te slike, često bez konteksta ili uz užasavajuće naslove, što je omogućilo širenje grafika i uznemirujućeg sadržaja na decentralizovan način.
Ova lavina dezinformacija na društvenim mrežama nije nikakva nova pojava, ali se ovog puta otišlo predaleko.
Društvene mreže, koje su nekada bile legitiman i najbrži izvor informisanja realnom vremenu, dramatično su se promenile u poslednjih 20 meseci.
Naime, sve je počeo da se menja nakon što je Mask preuzeo rukovodstvo kompanije krajem 2022. godine i sproveo niz nekih novih politika koje su povećale prisustvo lažnih, štetnih i uznemirujućih sadržaja na platformi. Mask je brzo otpustio veliki broj timova koji su bili moderatori na platformi, ukinuo savetodavno telo za poverenje i sigurnost i vratio mnoge naloge koji su prethodno bili suspendovani zbog širenja govora mržnje. Takođe je promenio je sistem verifikacije korisnika – i time omogućio zlonamernim korisnicima da izgledaju legitimno, što je olakšalo prevare, ali i ekstremizam.
Osim toga, Mask je prestao da označava naloge povezane s iranskim, ruskim i kineskim državnim medijima, i uklonio naslove sa svih vesti na platformi. Ovo je dovelo do smanjenja transparentnosti dezinformacija i ometanja medijske pismenosti i sloboda na platformi. S druge strane, interne smernice Facebooka, Instagrama, TikToka i YouTube-a zabranjuju prisustvo Hamasovih naloga na njihovim platformama, ali bi te zabrane često nailazile na izazove kada se suoče sa masovnom količinom sadržaja na dnevnomnivou.
Razlog za ovu eksploziju dezinformacija leži zapravo u poslovnim modelima društvenih mreža, kako piše CSIS. Ove platforme su dizajnirane tako da šalju oglase ka korisnicima i algoritmi su usmereni na maksimiziranje angažmana. To znači da ekstremno uznemirujući ili kontroverzni sadržaji često postaju viralni, iako kasnije budu uklonjeni sa mreža.
Na primer, TikTok automatski preporučuje video sadržaj na osnovu korisničkih interesovanja (algoritam), što omogućava onima sa ekstremnim stavovima da ostanu u svojim „filter balonima“.
Slično tome, Facebook je 2018. godine izmenio svoj algoritam prikazivanja vesti pa je prestao da daje prednost proverenim medijskim izvorima i umesto toga počeo da promoviše sadržaj prijatelja i porodice, što je doprinelo povećanju polarizacije i interakcije sa dezinformacijama. Tokom napada Hamasa, mnogi korisnici su radije pratili i verovali sadržajima koji su odgovarali njihovim stavovima, umesto da se informišu o istini.
Napad Hamasa se dogodio samo dve nedelje nakon što je na snagu stupio zakon Digitalnog servisa Evropske unije (DSA) koji je ozbiljan test za regulative o tehnološkim platformama. Evropski komesar Tijeri Breton je odmah zatražio odgovore od kompanija X, Meme i TikToka o njihovom poštovanju DSA principa transparentnosti i sigurnosti. DSA zahteva od ovih kompanija da jasno objasne kako njihovi algoritmi za moderaciju rade, kako reaguju na pritužbe korisnika o nezakonitom sadržaju i kako smanjuju „društvene i ekonomske“ rizike. Ako se utvrdi da su kompanije prekršile ove smernice, mogu biti finansijski sankcionisane. Slično tome, britanski parlament je usvojio Zakon o bezbednosti na internetu u septembru 2023. godine, koji će zahtevati da platforma prepoznaju i ukloni ilegalan ili štetan sadržaj, sa posebnim akcentom na sadržaj koji promoviše terorizam.
Međutim, iako ovi zakoni imaju za cilj sprečavanje ilegalnih aktivnosti na internetu, nisu usmereni na dezinformacije. Mnoge vrste sadržaja često padaju „između pravnih granica“, posebno u ovakvim krizama. Često je vrlo teško doneti odluku o tome šta predstavlja „dezinformaciju“ i gde povući granicu između političkog govora. Na primer, pitanje da li političkim liderima treba dozvoliti da izraze stavove koji mogu da budu štetni „ako su javni interes“ je dugo bilo predmet debate.
Pitanje slobode govora dodatno komplikuje ovu situaciju. Tehnološke kompanije se suočavaju s izuzetno teškim odlukama između suzbijanja širenja dezinformacija i omogućavanja pristupa informacijama i (slobodnom) političkom izražavanju. Nažalost, u većini slučajeva odluke moraju biti brze i podložne pritiscima vremena.
Napad Hamasa i poplava dezinformacija na društvenim mrežama postavili su izazove pred tehnološke platforme. Da bi se rešio ovaj problem, kompanije moraju znatno da unaprede svoje algoritme za moderaciju sadržaja, da prošire sistem za označavanje korisnika, kulturnu i jezičnu kompetenciju, kao i da povećaju ukupan broj zaposlenih. Tehnička unapređenja mogu trajati godinama, ali su neophodna kako bi se osiguralo sigurno i pouzdano onlajn okruženje.
Za sada, najbolja opcija za pronalaženje pouzdanih informacija u trenucima krize može biti jednostavna – isključiti društvene mreže i okrenuti se tradicionalnim medijima. Ovo može biti niskotehnološki pristup, ali u trenucima dezinformacija, često je najpouzdaniji put ka istini.
Kako se svet suočava sa sve većim izazovima u digitalnoj eri, pitanje kontrole informacija na internetu postaje sve hitnije. Društvene mreže, tehnološke kompanije i regulatorna tela moraju zajedno da rade na razvoju efikasnih strategija za suzbijanje dezinformacija i zaštitu osnovnih vrednosti slobode govora.
Tagovi
